СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - У ЧУДУ ПОСМАТРАЛИ "КОЧИЈУ" БЕЗ КОЊА: Први четвороточкаш "затруцкао" београдском калдрмом 3. априла 1903.

ИАКО се сваке године у престоници Србије региструје приближно 50.000 нових возила, историја аутомобилизма на Балкану почела је да се пише пре тачно 119 лета, када је први четвороточкаш дотакао наше тло! Допремљен возом из покрајине Неселдорф надомак Беча, тада центра Аустроугарске монархије, тог давног 3. априла 1903. године Београд се сврстао у ретке европске градове на чијим улицама се могло видети возило које није користило запрегу.

Архива

Аутомобил је изгледао као кочија са балдахином, модел "неселдорфер", са "Бенцовим" мотором запремине 3.200 кубних центиметара и два цилиндра и "штекао је као митраљез", а народ је бежао од њега главом без обзира, како педантно бележе тадашњи хроничари. Непотпуни, али заиста вредни подаци из тог времена говоре да је његов власник био Бошко Божа Радуловић, београдски трговац и банкар, а како се сам плашио да седне за волан, изнајмио је првог професионалног возача у Београду, иначе фотоцинкографа Сретена Костића.

Како је обављао делатност која захтева спретне, прецизне, а понајвише мирне руке, Божа је сматрао да је Сретен прави човек за тај посао. Њега је тадашњем занату "шлифовао" шофер, један Аустријанац, који је дошао заједно са возилом и у Београду се задржао целих 45 дана, колико му је требало да Срету научи да вози. Костић је, касније ће се испоставити богатој каријери, лично превозио и краља Петра Ослободиоца.

Долазак првог савременијег возила изазвао је огромно интересовање код грађана главног града, који су желели да виде како функционише, колико брзо може да иде, као и од ког је материјала саткан, иако су у почетку према њему имали "страхопоштовање". Како је аутомобил испоручен, тако је у истом цугу обављена и прва вожња.

Архива

- Возилом је, наравно, у почетку управљао Аустријанац, док су Божа, Срета и њихови пријатељи заузели преостала бочна места - забележено је у књизи Милића Ј. Милићевића, "Аутомобил у Србији почетком 20. века". - Историја памти да је четвороточкаш на своје прво путешествије престоничким улицама кренуо са Железничке станице, а курблањем се зачуо необичан, али страховит прасак. Пролазици су у чуду посматрали кочију без коња, опремљену двотактним боксер мотором. Вожња се одвијала прво Немањином улицом, затим се скренуло у Кнеза Милоша, одакле су продужили до крањег одредишта, Топчидера. Како је тада забележио Сретен Костић, прва вожња је прошла добро, али уз бројне реакције пролазника: "Понеко је разрогачио очи, понеко се прекрстио слутећи да се срео са нечастивим."

Иако је Божа Радуловић био власник аутомобила, никада се није усудио да седне за волан, док Сретен није себи могао да приушти такво возило које је коштало 12.000 круна, колико и једноспратна вила у Кнез Михаиловој улици.

- Божа је потицао из богате породице, отац му је био трговац, а он сам официр - говорио је својевремено оснивач Музеја аутомобила Братислав Петковић. - Међутим, није умео са новцем, па је све успео да потроши. Убрзо је и банкротирао, па је ауто доспео у власништво краља Петра Првог Карађорђевића. Аутомобил се код краља задржао читаву деценију, до повлачења преко Албаније 1915. године. Од тада се ауту губи сваки траг, па се претпоставља да је скроз уништен јер је коришћен за потребе рата.

Архива

Личне ствари првог професионалног возача Сретена Костића чувају се у Музеју аутомобила у центру Београда, а међу њима и његова возачка дозвола, неколико фотографија, кофер за личне ствари, као и роковници.

- Ретки су музеји који могу да се похвале да имају возачку дозволу број један, односно ону првог Србина који је ставио руке на управљач - причао је поносно Петковић. - Све до 1912. године, није било пуно таквих аутомобила у Београду, они су у то време били привилегија богатих. Поједине примерке су имали двор и војска.

Иначе, у овом музеју се чува и модел "форд пилот", који је настао 1903. године и имао 12 коњских снага и максималну брзину 40 километара на час.

У Србији тог времена није било ни квалификованих механичара. Иако за данашње појмове звучи невероватно, у Београду је постојао само један, Тричко Пушкар, који је имао своју ковачку радњу, али далеко од тога да је био прост ковач. Он је био једини мајстор у престоници који је одржавао аутомобиле. Поседовао је, хроничари бележе, неку од помоћних машина помоћу које је правио разне делове, али је то, руку на срце, била доста примитивна механика. Такође, велики проблем у то време представљало је и набављање бензина који се продавао, веровали или не, у дрогеријама.

Архива

Свега две недеље касније, поред "неселдорфера", престони град је 20. априла дочекао и аутомобил "марел унион", који је увезао београдски трговац Младен Ф. Љубинковић. Возило је било отворено, са два седишта и мотором са два цилиндра. Њиме је управљао сам власник. Први "форд" у земљу је пристигао 1911. године, а са њим и фабрички инспектор Александар Лије да нађе заступника за продају аутомобила ове марке. Експанзију доласка нових четвороточкаша прекинуло је избијање балканских ратова 1912. године, па су многи вредни примерци, али и подаци о њима, заувек изгубљени.

Архива

НИ ТРАГА НИ ГЛАСА

ОТПОЧИЊАЊЕМ балканских ратова 1912. године, војска је донела наредбу да се сви аутомобили у приватном власништву морају уступити Врховном штабу. Многи су своје четвороточкаше крили по кукурузима на Сењаку, али их је војска на крају ипак пронашла. Овај "неселдорфер", коришћен често током рата, касније је мењао власнике све док није завршио у Скопљу, након чега му се губи сваки траг.

ПРОЂЕ АЖДАЈА КРОЗ СЕЛО

ЉУДИ који су те 1903. године живели у сеоским пределима имали су бројне реакције на долазак првог аутомобила. Како бележе хроничари тог времена: "Један пастир, чувши хуку аутомобила, побегао је главом без обзира, оставивши стадо оваца".

Такође, записано је остало да се приликом једне предвечерње вожње једна сељанка "толико уплашила од светлости фарова да је пред кола стала као укопана, вичући и млатарајући рукама све док шофер није угасио светло". Сутрадан се причало "Прође аждаја кроз наше село, светле јој очи надалеко и брекће, а цепа све што јој стане на пут!".

Препоручујемо

Друштво

0 3

ЗАШТО ЈЕ НАРОД У ЧУДУ ПОСМАТРАО "КОЧИЈУ БЕЗ КОЊА": Први четвороточкаш "затруцкао" се београдском калдрмом 3. априла 1903.

02. 04. 2022. у 20:00

Друштво

0 2

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ, ПРЕВРАТ НАРОДА ЗА ОДБРАНУ ЧАСТИ, СЛОБОДЕ И ДОМОВИНЕ: Пуч у Југославији 27. марта 1941. примљен са усхићењем у Европи

27. 03. 2022. у 14:00

Друштво

0 2

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ХИТЛЕР КАО АДУТ У СПИНОВИМА ЗАПАДА: Како је највећи злочинац постао део манипулација НАТО и Америке

20. 03. 2022. у 16:26

Друштво

1 16

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ЗЛО ЗАПАКОВАНО У АКЦИЈЕ СА ВОЛСТРИТА: Поводом новог издања "Историјског додатка" о нацизму у Украјини

06. 03. 2022. у 16:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације