МИЛЕНКО ЗА СТРАХ НИЈЕ ЗНАО: Биста хероја са Кошара Миленка Божића биће откривена у недељу у Лаћарку

РАВНО 23 године после погибије, хероју са Кошара Миленку Божићу (20) у недељу ће бити откривена спомен-биста у његовом родном Лаћарку код Сремске Митровице. Обележје јунаку са легендарне карауле, који је бранећи отаџбину погинуо на Васкрс 11. априла 1999. године, рад академског вајара Зорана Кузмановића из Смедерева, у четвртак је постављено у центру места, поред зграде Месне заједнице. На комеморативном скупу, у недељу, откриће га Светлана Миловановић, градоначелница Сремске Митровице, и Миленкови ратни другови са Кошара.

Фото С. Костић / приватна архива

Млади Божић, један од 108 српских соколова који су остали на вечној стражи својих Метохије и Србије, витешки чувајући сваку стопу земље, погинуо је 19. дан од почетка НАТО агресије. Часно је извршавао поверени му борбени задатак, а меци шиптарских терориста устрелили су га на положају на Опљазу код Мусине куће. Био је то трећи дан од почетка битке на Кошарама, коју су, на Велики петак, 9. априла 1999, покренули терористи тзв. ОВК, подржани НАТО авијацијом и регуларним трупама Војске Албаније.

Сећање на Миленка, као и писма која је слао са Кошара, данас, осим сабораца, чувају и негују његови пријатељи и комшије, који су и покренули иницијативу да добије спомен-бисту у центру Лаћарка. Саборци кажу да за страх није знао, а суграђани са којима је проживео тих својих само 20 лета, памте га по вредноћи и племенитости. Кажу да га детињство није мазило и да је зато морао брзо да одрасте. Рано је остао без мајке, а после њене смрти Миленко се са оцем Бошком и братом Анђелком, који је од рођења болестан, бавио земљорадњом и за надницу вредно радио много других послова како би преживели у недаћама ратних деведесетих година.

- Желео је да што пре оде у војску, како би одслужио војни рок и, потом, наставио даље са остваривањем животних планова које је зацртао. Није ни слутио да ће се десити НАТО агресија - прича нам Саша, Миленков пријатељ и другар из школе са којим је седео у клупи од 1. до 8. разреда.

После завршене трогодишње школе за месара, Миленко се запослио у струци у једној приватној фирми у Лаћарку.

- Док смо се ми играли и уживали у несташлуцима, Миленко је мученик радио како би зарадио новац за породицу и да би себи направио испраћај у војску. Сећам се, тог септембра 1998. године, када је полазио у војску, био је испуњен и срећан што је испраћај припремљен како је желео. Држао је до обичаја и желео је да све буде како треба. На обуку је отишао у Зајечар, род граничари, а после је прекомандован у 53. гранични батаљон Приштинског корпуса, караула Кошаре - прича нам Саша, данас запослен у криминалистичкој полицији.

Миленкова писма Саша и данас чува. Писао је, каже, редовно, питао за све и поздрављао све у Лаћарку. У једном је написао: "Дочекао сам Нову годину у рову, мисли су ми биле код вас. Када су се казаљке поклопиле, пожелео сам свима све најлепше у Новој години..."

- Никада се није жалио, нити кукао, иако откад је отишао у војску никада није долазио на одсуства. У једном писму из јануара 1999, писао је како проводи дане, каква је касарна, како су ноћи хладне у рову, али није показивао страх. Миленко заиста није знао за страх. Његова писма сам добијао све до марта, док није почело бомбардовање. У једном од последњих написао је да су сви на Кошарама, ако буде требало, спремни да помогну Србији, чак и живот да дају - сетно прича Саша.

Каже и да је Миленку, крајем марта 1999, послао пакет у којем су биле и вунене чарапе...

- Тај 11. април никада нећу заборавити. Док сам лежао у соби кроз прозор сам угледао возило војне полиције, а после неколико минута улицом се протегао крик његовог брата. Одмах сам знао да вести нису добре. Миленко је погинуо - говори Саша.

Са Миленком су тог дана погинули водник Иван Васојевић, Дарко Бјелобрк, Предраг Богосављевић и пас - мајор Листер.

Миленко је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Његов отац губитак сина никада није могао да преболи и после неколико година умро је од туге. Миленков старији брат, после очеве смрти остао је сам и о њему се брине њихова сестра од тетке.

КУНЦ БИ БИО ВЕЛИКИ ДОМАЋИН

МИЛЕНКО Божић је имао надимак Кунц јер је обожавао немачког фудбалског репрезентативца Штефана Кунца. Много је волео фудбал, и на свим ковертама писама која ми је послао писало је: "Шаље Кунц са Кошара". Увек је на крају писма написао и "Ситно" уз, наравно, број дана до завршетка одслужења војног рока. Да је преживео пакао Кошара, Кунц би био велики домаћин - каже Саша.

МАЈИЦЕ

ПОВОДОМ 23. годишњице погибије Миленка Божића, његови пријатељи ће на мајицама одштампати лого са Миленковим ликом, у знак сећања на 11. април када су изгубили великог, храброг пријатеља.

Препоручујемо

Друштво

1 0

СПОМЕНИК ХЕРОЈУ СА КОШАРА: У центру села Лаћарка биће подигнута биста војнику Миленку Божићу

05. 02. 2022. у 09:53

Друштво

1 6

ДЕЛУ БАЛКАНСКЕ ИМЕ ХЕРОЈА: Предложено да Мирослав Маринков из Сивца, борац са Кошара, добије уличну таблу

04. 04. 2022. у 12:19

Друштво

0 0

СЕЋАЊЕ НА ДИВ-ЈУНАКА СА КОШАРА: Дарку Милошевићу осликан мурал у центру Љига, у улици која носи његово име

24. 09. 2021. у 19:41

Друштво

2 3

ТЕЛО МУ НИКАДА НИСУ НАШЛИ: Саша на вечној стражи - Откривен мурал војнику из Вреоца, настрадалом на Кошарама (ФОТО)

16. 04. 2021. у 19:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације