ВЕЛИКО СРЦЕ ДРАГИЈА НОВОМАЛЦА: Пироћанац Драги Ђорђевић (92), као анонимни донатор из Канаде, деценијама уназад помагао невољнике
ВРЕМЕШНИ Драги Ђорђевић (92), Пироћанац пореклом, рођен у једном новомалском сокаку, који већ пет децeнија живи у далекој Канади, годинама уназад као анонимни донатор помаже невољнике у Србији и на Космету, али и свој родни град.
Из скромности или пристојности не жели да каже колико је до сада новца донирао бескућницима, деци са Космета или за обнову верских храмова по Србији и Пироту, али каже да му није жао ни једног јединог долара нити динара који су многима променили и улепшали живот. Најсрећнији је, каже, када зна да је некоме у завичају помогао и променио живот. Током минулих деценија, Драги је постао породични човек, а у браку са Велшанком Милдред, која је постала Мила и приклонила се православљу, изродили су своје потомство: сина Милана, грађевинског инжењера, кћерке Даницу, адвоката, и Јованку, инжењера хортикултуре. Сви су постали своји људи, угледни међу колегама и у професијама којима се баве, а Драги и супруга Мила усадили су им љубав према отаџбини.
- Кад год сам чуо да је неко из овог или оног разлога у невољи и да му је потребна помоћ, настојао сам да се одазовем и помогнем, али да то не износим јавно и не хвалишем се тим чином који је према мом мишљењу, обавеза, сваког који је у прилици да помогне. Наравно, бринуо сам и о достојанству онога ко је у стању потребе. Имао сам и имам и велику подршку супруге Милдред, односно моје Миле. Одрастао сам у патријархалној и скромној породици у једном новомалском прашњавом сокаку и знам како је кад човек нема оно што му је преко потребно - прича Драги.
Као фотограф отиснуо се далеке 1957, када је после Париза доспео у Канаду, тачније у град Келоун у Британској Колумбији. У овај мали градић су се преселили после Торонта, где му није одговарала влажна клима. Пре одласка у иностранство радио је у Шапцу, где је имао своју радњу, у којој су се редовно читале "Новости", које су се појавиле неколико година раније, тачније 1953. године.
Судбина је у далекој Канади спојила Драгија и стаситу Велшанку Милдред. Када је спознала суштину православља Милдред је постала Мила и приклонила се нашој вери, али наравно поштује и своју. Задовољни су својим потомством, а у локалној заједници су угледна фамилија која живи на фарми окруженој виноградима и воћњацима. Деценијски напорад рад није одвојио породицу Петровић од вере, традиције и културе Србије, па је значајно помогао и изградњу православног храма у овом канадском граду, али је помагао и својим земљацима да се осамостале, да формирају породице и да једноставно буду добри људи.
Драги је већ поодавно у пензији. Како сазнајемо, у последње време је донирао 12.000 евра деци са Космета, значајну суму за изградњу куће једном борцу са Кошара, Суковском манастиру крај Пирота, највећи је појединачни донатор за реконструкцију иконостаса Пазарске цркве у Пироту, помогао је многим својим суграђанима у родном граду. Загазио је у десету деценију живота и верује да ће бар још једном смоћи снаге да дође и види своју Нову малу, предграђе Пирота у ком је одрастао. Волео би да види и радњу "Фото Ниџа" у којој је учио фотографски занат, али која, нажалост, у првобитном изгледу више не постоји. Верује да на свету ипак има више добрих људи, а доброта је, како нам тврди, исконска особина људи.
УВЕК УЗ "НОВОСТИ"
ДРАГИ редовно прати дешавања у Србији. Док је био овде редовно је читао "Новости", које су му у далекој Канади недостајале. Са појавом интернета и електронског издања нашег медија, редовни је читалац. Каже да су "Новости" најкомплентије новине, јер се у њима могу прочитати текстови којих у другим медијима нема. Покривају све просторе у којима живе Срби и држе до традиционалних вредности. Наравно, посебно му се допада то што се штампају на ћирилици. Кад год сазна да неко од земљака иде у отаџбину, тражи да му донесе штампано издање наших новина.
Препоручујемо
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (3)