НОРВЕШКА ПОРОДИЦА ИЗАБРАЛА СРПСКО ПРАВОСЛАВЉЕ: Јоханес Солберг (42) са супругом Луцијом и децом прихватио нашу веру

Јелена СТОЈКОВИЋ

24. 04. 2022. у 15:00

НОРВЕЖАНИН Јоханес Солберг (42), захваљујући пријатељима, пре пар година дошао је у Србију. Фасциниран гостопримством, културом и традицијом, одлучио је да постане православац. Он и супруга Луција одгајају шесторо деце у духу православља, па су чак на свом имању - изградили црквицу!

НОРВЕШКА ПОРОДИЦА ИЗАБРАЛА СРПСКО ПРАВОСЛАВЉЕ: Јоханес Солберг (42) са супругом Луцијом и децом прихватио нашу веру

Приватна архива

По образовању теолог, желео је да посети нашу земљу и види, како каже, другу страну медаље, а пут у Србију и посета Косову и Метохији су му променила не само духовна уверења, већ и пословни живот. Наиме, он има фарму аутохтоне српске расе свиња мангулица у југоисточној Норвешкој, у близини границе са Шведском.

- Доживели смо велико гостопримство и уживали у богатим историјским сведочанствима у Србији. Запањило ме је колико се српски народ борио и колико је великих жртава поднео да би сачувао своју веру. Велика је разлика између читања о догађајима у књигама и доживљаја ових културних споменика и светиња на врло конкретан начин. Ту посебно мислим на путовање Косовом и Метохијом, где су се могли видети јасни трагови прогона и репресије над Србима. Оно што је у том контексту на мене заправо оставило највећи утисак јесте када смо прешли такозвану границу између Србије и Косова. Одједном сам осетио као да сам у потпуно другом свету, са арапским именима, великим хотелима, џамијама.... Био је шок за мене да видим како се хришћанска култура на агресиван начин покушава избрисати. То ме је изузетно растужило - прича овај Норвежанин.

Са друге стране, пажљиво бира речи када жели да пренесе својеврсну радост коју је доживео у манастирима које је у друштву српских породица посетио на Косову и Метохији. Оно што се види на први поглед и оно што је осетио окружен манастирским зидинама показало му је фасцинантну разлику између онога што опстаје из уверења и онога што се намеће и то је оно што носи као најважнији утисак из Србије.

- Имам неколико добрих пријатеља из Србије, који ми много значе. Наша породица припада српској православној цркви. Мене, дакле, интересује историја Србије, не само као стручна студија већ и на личном плану. Такође мислим да је важно истраживати и искусити културу, људе, историју. Норвешка "истина" о томе шта се дешавало у такозваним балканским ратовима увелико је обележена њеном припадношћу НАТО-у. Осећам јаку потребу да и сам видим и сазнам шта се заиста догодило. Са мном је у посети Србији била и најстарија ћерка, тада је имала 17 година. Такође, желим да наша деца добију друге импулсе од онога што нам се сервира путем медија у нашој земљи. Посебно ми је драго што сам добио позив и одржао предавање на Универзитету у Нишу, уједно сам имао прилику и да посетим дивне људе и светиње у Србији. Професионално и приватно сам изабрао такав пут и врло сам задовољан - каже теолог Солберг.

Приватна архива

Он и супруга Луција упознали су се када су имали по 16 година. Обоје из добрих хришћанских породица, у протестантском контексту.

- Искусили смо у то време да је протестантска лутеранска црквена заједница којој смо припадали изгубила ослонац у односу на морална питања. Водиле су се бескрајне расправе о питањима о роду и положају хомосексуалаца у цркви и сличним стварима. Поред тога, лутеранска протестантска црква у Норвешкој је снажно повезана са државом и организована је према демократским принципима. Док сам проучавао историју хришћанства, прво сам разматрао римокатолицизам, међутим, моја будућа супруга Луција ми је на добар начин помогла да поставим критична питања о римокатоличкој теологији. Било је неколико тачака у њиховим учењима које је постало немогуће да прихватимо. После неколико година трагања, коначно смо наишли на Православну цркву и хвала Богу на томе! Бити православни хришћанин је, наравно, изазов, али ми чврсто верујемо да је ово права вера и црква Христова и да нам Бог то показује сваког дана - каже Солберг за "Новости".

Јохан и Луција су родитељи шесторо деце: најмлађи Андреас има годину дана, Сесили 4, Суниву 6, Олав 15, Петра 17 и Марија 20 година.

- Хвала Богу да су сва деца верници и активно учествују у сабрању и на литургији. Доживљавамо да деца могу да јачају и воде једни друге на добар начин када их има много. Било нам је важно да увек водимо децу у цркву. Као родитељи, ми увек дајемо предност одласку у цркву, деца то виде и опонашају. Осим тога, упражњавамо молитву и код куће. Мислимо да је најважније молити се за децу и научити их да се моле. Учимо их и да посте, од малих ногу, како би искусили благодети живљења у ритму између поста и празника. Такође желим да напоменем да, од када смо у православљу, имамо своје молитвено место и иконе у свакој просторији куће - објашњава овај теолог.

У протеклих пет година уз помоћ добрих пријатеља Срба, на њиховом имању изграђена је и црквица и велика им је радост када, осим њих, литургијама присуствују и наши људи који живе и раде у Норвешкој.

- Желим да истакнем колико је православље важно у Норвешкој, важно да за основу имамо хришћанско предање из једне православне земље. Вероватно је тешко живети хришћански у атеистичком и секуларном друштву, а да се не ојача импулсима јаке духовне културе. Српски народ може да се осврне на стотине година у којима се вера преносила у најтежим околностима. Код нас Норвежана је православље младо, већина нас је прешла из протестантизма. Зато су нам потребни добри духовници, али и односи и контакти са матицом у Србији. Желео бих да изразим своју захвалност што сам део Српске православне цркве, као неизоставни део српског народа - каже на крају разговора овај Норвежанин.

Он планира и унапред се радује поновној посети нашој земљи, јер верује да ће доживети нова духовна искуства. Са друге стране, наши људи радо свраћају на имање, неки да би се помолили у црквици, а неки и да помогну у узгоју свиња. Поносни су што у Норвешкој постоје људи који су препознали лепоту наше земље, њене квалитете и што су у тој земљи коју су изабрали живот упознали људе који воле Србију и са којима могу, нарочито у време хришћанских празника делити радост и пренети им неке од обичаја који се везују, нарочито за најрадоснији празник Ускрс.

ПОЧЕТАК СА 25 ЦРНИХ МАНГУЛИЦА

И у пословном смислу везани су за Србију - на својој фарми, имању његових предака, узгајају мангулицу. Са овим послом су кренули пре четири године и како наш саговорник каже, осим што је заинтересован за српску историју, импресиониран је био и српском храном.

Приватна архива

- Имам пријатеља који је увезао неке свиње из Аустрије и Мађарске, укључујући и црну верзију мангулице која потиче из Србије. Касније сам упознао кувара који је желео да започне сарадњу са мном на продаји меса мангулице у Норвешкој, посебно ресторанима. Тако сам купио 25 црних мангулица које сам узгајао. Имамо и црвено-беле мангулице у стаду. Сада смо заједно са мојим пријатељем куваром основали удружење за узгој мангулице у Норвешкој, да обезбедимо здраву и добру генетику, а циљ је да се сви одгајивачи могу овде организовати. Тренутно имамо око 200 свиња на фарми и достављамо месо и кобасице у више ресторана, као и у неке малопродајне објекте. Квалитет меса ове расе је фантастичан, а потражња је све већа - прича наш саговорник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (2)

Šta treba da uradite kada antibiotici prestanu da deluju? Sprečite širenje bakterija, gljivica i virusa koji su otporni na lekove