МАЛА БРИГА ЗА НАШ ЈЕЗИК НА КиМ: Представљен зборник САНУ о истраживању српских народних говора на Космету
ПРОУЧАВАЊЕМ угрожене српске језичке баштине на Косову и Метохији, као својим примарним научним интересовањем, активно се бави мало истраживача, од којих су два у осмој деценији живота, упозорио је у уторак сарадник Института за српски језик САНУ, професор доктор Радивоје Младеновић.
Радивоје Младеновић / Фото Танјуг
- Институције које би требало да се баве проучавањем језичке баштине, укључујући оне на КиМ, не показују агилност која је пожељна и очекивана с обзиром на то да су у непосредном контакту са говорима - оценио је Младеновић на трибини Библиотеке САНУ посвећеној приказивању зборника Института "Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора КиМ" (2021), а преноси Танјуг.
Зборник је настао на основу истоименог скупа одржаног у САНУ у октобру 2019. године, главни уредник издања је Зоран Кнежевић, а уредници су Младеновић и Предраг Пипер (1950-2021).
Младеновић је навео да је осмишљено проучавање српске језичке баштине, које би требало бити основни циљ Института за српску културу у Приштини-Лепосавићу, "потпуно занемарено". Према његовим речима, у тој установи "деценијама нема ниједног формираног истраживача језичке баштине", док на Филозофском факултету у Приштини, привремено у Косовској Митровици, наставници који су природом свог предмета упућени на истраживања народних говора "углавном се не баве овим дијалекатским простором". Додао је да ситуација није добра ни у институцијама САНУ.
Како је навео, после егзодуса 1999. године читаве области КиМ су остале без српског становништва, па је српски дијалекатски простор знатно смањен јужно од реке Ибар, док северно опстаје у повољнијим околностима.
Говорећи о зборнику, академик Александар Лома је рекао да су сваком од дијалеката на КиМ - косовскоресавском, призренскојужноморавском и зетскосјеничком - посвећени посебни прилози.
СИТУАЦИЈА НА ТЕРЕНУ МНОГО ГОРА
ЛОМА је из Зборника издвојио реферат Митре Рељић "који отвара очи о невеселој данашњици српских дијалеката на КиМ али пружа и неке смернице за будућност":
- Сведочи да се српски језик у самопроглашеној Републици Косово на сваки начин маргинализује а да наша држава не предузима оно што би било у њеној моћи да се томе супротстави, да је реална демографска слика када је реч о броју Срба повратника у селима знатно гора од званичне.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)