УСТАША ПОДМЕТНУО БОМБЕ У БЕОГРАДУ, ПА ОД ТИТА ТРАЖИО ПОМИЛОВАЊЕ: У злочиначкој акцији на Главној железничкој станици повређено је 14 људи!
КРАЈЕМ маја 1968. године су на београдској железничкој станици експлодирале две бомбе. Од детонација је повређено 14 људи, а двоје су остали инвалиди читавог живота.
Уплашену и згрожену јавност смирила је донекле вест да је већ 29. маја пронађен и ухапшен човек који их је поставио, члан усташке терористичке групе из Фридрихсхафена у Немачкој, по имену Иван Јелић. Рођен у околини Добоја, у БиХ, Јелић је био готово неписмени физички радник који је својевремено радио у једном предузећу у Словенији. Иако је ту имао пристојну плату, временом је бивао све незадовољнији и желео је "бољи живот", како је касније открио у истрази овог злочина.
Спаковао је кофер и, напустивши посао без икаквог образложења, са туристичким пасошем у џепу кренуо у обећану земљу - Савезну Републику Немачку. Доласком у Немачку потонуле су му све лађе јер нико није желео да га запосли без икаквих квалификација. Везу са усташким емигрантима успоставио је још 1966. и од тада је сваког викенда учио како се рукује хладним и ватреним оружјем, како се минирају путеви и пруге, зграде и други објекти. У априлу 1968. године речено му је да се припрема за пут, а да ће му време и врста задатка накнадно бити саопштени. Кренуо је возом за Југославију и 27. априла обрео се на београдској железничкој станици са кофером у коме су биле - две бомбе!
По договору са својим надређенима у организацији Иваном Кутузовићем, Божом Пашалићем и Жарком Одаком, картонасти браон кофер предао је без проблема у гардеробу. Скривен од погледа путника, активирао је бомбе да експлодирају у 20 часова увече. Наређено му је да се првим возом врати у Аустрију, али је он искористио долазак у Југославију да посети фамилију у селу Семељци, надомак Осијека. Кренуо је возом баш у часу када је бомбе требало да експлодирају. Међутим, на његово велико изненађење то се није догодило и бомбе су остале неексплодиране читавих месец дана.
Усташке вође биле су бесне
Осигурачи су били исправни, жице повезане са батеријом али бомбе су, ипак, остале неактивиране. Док се возио ка Осијеку очекивао је прасак и надао се да га није чуо због клопарања точкова или да се исувише удаљио од станице. Касно ноћу стигао је код рођака и једва дочекао јутро како би купио новине и проверио да ли је обавио посао.
Вратио се у Аустрију, а онда су га посетили налогодавци. Љути су му тражили цедуљицу да је предао кофер, али он је из страха да га не пронађу после експлозије, бацио. Усташке вође биле су бесне што се Јелић вратио у Аустрију необављеног посла и наредили су му да се поново врати у Београд и заврши незавршено. Али сада је требало да понесе још разорнији експлозив од оног који је већ стајао на београдској железничкој станици.
Рано по подне 23. маја 1968. Јелић је опет био у Београду. Без журбе ушао је у станични тоалет, активирао нове бомбе и навио сатне механизме тако да једна бомба експлодира у 21 сат, а друга неколико минута касније. Једну је завио у новински папир, а другу вратио у кофер, закључао, бацио кључ и неприметно кренуо ка гардероби. Успут је експлозив увијен у новински папир спустио у канту за отпатке, а затим предао кофер у гардеробу у којој је била друга бомба, примио потврду и кренуо на ручак у станични ресторан.
Док је чекао време експлозије обишао је неколико радњи, куповао парфеме, седео у парку "гледајући женске да би одагнао непријатне мисли". И овог пута одлучио је да се не враћа одмах у Аустрију него да посети рођаке.
Кофер са бомбама ни тада није активиран
Тачно у 20.50 часова експлодирала је прва, а одмах затим и друга. Повређено је 14 људи, од којих двоје теже. За то време заваљен у фотељу прве класе Јелић је путовао поново ка Семељцима, где је остао неколико дана. Прво је експлодирала бомба у корпи за отпатке, а затим она у гардероби. Срећа у несрећи била је у томе што су из гардеробе многи истрчали у тренутку када су чули експлозију и тако избегли сигурну смрт. Кофер са бомбама које су стајале већ месец дана срећом ни тада није активиран. На тај начин је, ипак, избегнута још већа несрећа.
Шестог дана од експлозије Јелић је одлучио да крене у Аустрију, задовољан што је сада добро обавио посао. Од Кутузовића је добио 600 немачких марака. Стигао је најпре у Загреб где је чекао експресни воз који је требало да га одвезе у Беч. Управо на загребачкој станици је и ухапшен. Одмах је признао да су се поред експлодираних, у гардероби београдске железничке станице и даље налазили кофери са бомбама које још нису активиране. Пука случајност је да у овој усташкој акцији нико није погинуо. Бомбе су биле такве разорне моћи да су могле да убију много људи.
У име Судског већа и судија-поротника Драшка Динића, Миливоја Јончића, Душана Денића и судије Димитрија Милорадовића, председавајући Душан Лукић прочитао је пресуду. Иван Јелић проглашен је кривим зато што је "ради вршења тероризма од априла 1966. у Аустрији као припадник усташке организације најпре обучавао, а затим у два наврата долазио у Београд да подметне експлозив". Судско веће није могло да пронађе ниједну олакшавајућу околност која би могла да ублажи казну. Враћајући се у Београд да доврши злочин, доказао је своју окорелост, сматрао је судија.
Иван Јелић осуђен је на смрт и стрељан
Иван Јелић осуђен је на смрт, а када је председавајући Душан Лукић прочитао најстрожу казну, судницом, али и ходником одјекнуо је аплауз и чули су се повици "Живео суд!". Погубљен је стрељањем у дворишту затвора у Београду у рано јутро 2. новембра исте године. Остало је забележено да је упутио молбу југословенском председнику Титу да му помилује живот, али је он то одбио.
Годину и по дана после Јелићевог злочина усташе су поново покушале да изазову трагедију у Београду, подметнувши бомбе у један београдски биоскоп и – поново на железничку станицу!
(Калдрма)
Препоручујемо
ТИТО КРИО ИСТИНУ: Како су документи о геноциду у НДХ уништавани у Брозово време?
23. 10. 2021. у 19:00
АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности
У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".
04. 11. 2024. у 16:15
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
КРИЛИ ЉУБАВ: Бане Мојићевић ПРИЗНАО за везу са Миленом Ћеранић
ПЕВАЧ Бане Мојићевић изненадио признањем.
04. 11. 2024. у 13:02
Коментари (0)