Друштво

ОД ЛАГАРД, ГРАДОНАЧЕЛНИЦА ФРАНЦУСКОГ ДРАНСИЈА: Злочин из Јасеновца спојио нас са Србима

Горан Чворовић - стални дописник из Париза

22. 05. 2022. у 12:00

НИКАДА довољно не познајемо историју. Битно је пронаћи тренутке да се објасни и представи онима којима није довољно позната. Учинити да свако схвати да мир никада није до краја остварен и да злочини увек могу да се понове. Зато је изузетно важно говорити о тим страхотама. Сви у Француској знају за Аушвиц или Треблинку, али готово нико за Јасеновац.

ОД ЛАГАРД, ГРАДОНАЧЕЛНИЦА ФРАНЦУСКОГ ДРАНСИЈА: Злочин из Јасеновца спојио нас са Србима

То у разговору за "Новости" истиче Од Лагард, градоначелница Дрансија, места у југоисточном париском предграђу, која је недавно, на Дан победе, у својој Градској кући угостила велику изложбу и конференцију о деци жртвама усташког геноцида.

- Организовање овог догађаја је било важно за нас који смо ангажовани у српско-француским односима кроз свакодневицу у нашем граду. Страшна су и потресна сведочанства тог масакра. Здрав ум не може ни да замисли шта се тамо све догађало - истиче Лагардова.

* Најавили сте да ће окупљање постати традиционално?

- Желим то из свег срца. Задовољство ми је да сваке године у исто време комеморацијом обележимо геноцид почињен у Јасеновцу.

* И Дранси има болну прошлост, овде се налазио највећи француски сабирни центар за депортацију ка Немачкој. Вероватно вам је српска трагедија због тога још ближа?

- Нарочито има смисла да комеморација о Јасеновцу буде организована баш у Дрансију. Наше место је веома пропатило од страхота у Другом светском рату. Варварства су почињена и на тлу наше општине. И због тога смо ми данас суштински ангажовани ка миру. Увек смо били посвећени хуманости, братству, слагању између народа и заједница.

* Многи Срби живе у Дрансију. Како је српска дијаспора интегрисана у вашем граду?

- Фантастично се слажемо. Удружење "Бисери" је врло активно. Чинимо све да помогнемо да, кроз њихов рад, наши грађани упознају српску културу, обичаје, фолклор који је фантастичан. Присуствујем, наравно, њиховим окупљањима.

* Каква је свакодневица Дрансија у коме је помешан велики број нација из целог света?

- Увек смо радили на томе да заједнице негују своје корене и да се истовремено отварају ка другима. Окупљање међу собом, у уском кругу, представља затварање у самог себе и одвајање од других. Треба познавати и неговати своју прошлост, историју и традицију, јер без тога нема будућности, али их и делити са другима. И зато, када италијанско удружење у Дрансију организује неки догађај, увек дође и доста Срба. На српско окупљање, долазе Португалци. И тако редом. Тако упознајемо друге и боље живимо заједно, без обзира на географско порекло.

* Ви и ваш супруг, француски посланик Жан-Кристоф Лагард, међу онима сте који веома негују француско-српско пријатељство. Одакле долази та љубав?

- Управо из упознавања људи који живе у Дрансију. Они значајно доприносе свакодневици нашег града и на најбољи начин представљају своју нацију у нашем заједничком животу.

* Хоће ли нас европска будућност још више спојити? Видите ли Србију у ЕУ?

- На дебати за европске изборе, мој супруг се здушно борио за будућност Србије у ЕУ. То није случајно. Јер, врло добро познаје српску заједницу из Дрансија. Наша Европа је интегрисала земље које имају много мање заједничких тачака са Француском, него што је то Србија.

БРАТИМЉЕЊЕ ЗА ТРАЈНУ ЉУБАВ

ОДЛУЧИЛИ смо да се побратимо са Свилајнцем, местом из кога долази доста наших суграђана, да бисмо на овај начин трајно обележили наше пријатељство, наглашава Од Лагард:

- Градска администрација ужурбано ради на томе, у сарадњи с Амбасадом Србије у Паризу. Очекујем да брзо реализујемо тај пројекат. Владика славонски Јован Ћулибрк, који је пренео потресно сведочанство о концентрационом логору, позвао ме је да у септембру посетим Јасеновац и можда би мој боравак могао да буде прилика да и званично обележимо братимљење.