ШКОЛА УЧИТЕЉА РОДА СРПСКОГ: Обновљена призренска Богословија Кирила и Методија духовном академијом обележила век и по постојања
ДАНАС прослављамо словенске просветитеље браћу Кирила и Методија којима је посвећена наша Богословија у Призрену. Она живи и постоји на овим просторима, са прекидима, нешто више од 150 година. Овде на овом месту се сведочи Христос, вера православна, хришћанска, тако да је наша Богословија заједно са Пећком патријаршијом и осталим светињама највише допринела да ми постојимо и останемо на овим просторима. Одавде излазе свршени богословци, који треба да заору бразду на њиви Господњој, да буду свештеници и учитељи рода свога.
Призренска богословија / Фото Д. З.
Ово је на духовној Академији поводом 151. године постојања и рада призренске Богословије поручио ректор ове духовне школе и епископ рашко-призренски Теодосије. Од обнављања ове духовне школе, пре једанаест година, стасава седма генерација богослова.
- Велика је част као и обавеза, али у исто време и неизмерна радост што већ једанаест година функционишемо у обновљеној Богословији. Испуњени смо неизмерном радошћу због наших ученика посредством којих нам долази неизмерно обиље јер овде имамо свега што нам је потребно - каже нам отац Исидор, заменик ректора.
Професор Дејан Ристић истиче да је брига професора о ученицима у Призрену далеко већа него у другим школама, али да се срећом не суочавају са проблемима.
- Ђаци су нам на оку сваког тренутка и заиста немамо никаквих проблема, јер овај град је показaтељ да, иако можда није најлакше, можемо да живимо овде баш као и сви остали - каже нам професор.
Осим духовне академије свим гостима уприличено је послужење док су ђаци приредили културно-уметнички програм.
ПЕТКОВИЋ: ОВДЕ ТРЕБА ДА ОСТАНЕМО
ОДАВДЕ, из царског Призрена упућујемо поздрав свим људима добре воље. Стари Призренци памте и оне дане када је овде живело више од 10.000 Срба. Нажалост, њих овде више нема као што их нема ни у Клини, Истоку, Пећи, као што их нема у Приштини. Али чињеница да овде има неколико српских душа, да се овде налази катедрални храм Светог Ђорђа, да се овде налази обновљена жива Богословија која данас слави славу Светог Ђирила и Методија јесте показатељ да смо свој на своме и да овде треба да живимо и да овде треба да опстанемо и останемо. То је у уторак поручио директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић у Cркви Светог Ђорђа у Призрену.
Петковић је честитајући празник верницима поручио да је важно да чувамо своје постојање на Косову и Метохији. Навео је да је Канцеларија много помогла до сада и истакао да ће и убудуће чинити све што може и у наредном периоду како би Богословија могла да опстане.
- Ако је издражала век и по треба и у наредним вековима да траје - истакао је Петковић.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
УКРАЈИНА ЗАПАЊЕНА: Ево шта је Русија управо добила од целе Европе
Русија је, откако је почео рат у Украјини, или "специјална војна операција" како то зове Руска Федерација, у спортском смислу била склоњена са међународне сцене, осим неколико изузетака. Али најновије вести су потпуно другачије.
22. 04. 2025. у 19:02
ИНТЕРВЈУ МИЛАН РАКИТА, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР "ДАНУБИУСА": Од златних зрна стварамо здраву основу сваке трпезе
КАО део "Делта Холдинга", "Данубиус" данас заузима лидерску позицију у индустрији брашна и тестенине, ослањајући се на јасно дефинисане стратешке правце, континуирана улагања и посвећеност квалитету.
19. 04. 2025. у 10:00
АМЕРИ У ШОКУ: Не могу да верују шта је Никола Јокић урадио после пораза Денвера од Клиперса
Никола Јокић је обично тај који шокира светску кошаркашку јавност због оног што ради у дресу Денвер нагетса, али је НБА лигу успео да уздрма и нечим учињеним ван терена.
22. 04. 2025. у 20:00
ТВОЈА ШТИТНА ЈЕ ТВОЈ ШТИТ: Бесплатни прегледи штитне жлезде уз подршку Фондације Mozzart
ПОЧЕТАК каравана заказан је за 23. април у Београду
20. 04. 2025. у 10:00
АЛТА банка наставља акцију инклузије и племенитости: Поклони за малишане у Центру за социјални рад у Шапцу
АЛТА банка, у сарадњи са Центром Инклузивна Србија, наставља реализацију акције „АЛТА за дечје осмехе“.
17. 04. 2025. у 16:40
РУЉА ИЗВУКЛА БРИТАНЦА ИЗ СТАНИЦЕ И ЗАПАЛИЛА ГА: Полиција није реаговала из страха за сопствену безбедност
БРИТАНСКИ држављанин преминуо је од последица тешких опекотина након што га је, према наводима локалних медија, група људи извукла из полицијске станице и запалила на улици, јавља Скај њуз.
22. 04. 2025. у 12:01
МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34
Халид Бешлић "тежак" 13 милиона €, а живи од кирије - "увалио" се у кредит
"САДА изнајмљујем све и живим од кирије, тако је најбоље."
21. 04. 2025. у 18:56 >> 18:56
Најновије из рубрике
СТИЖУ ОБЛАЦИ, КИША И ГРМЉАВИНА: Временска прогноза за среду, 23. април
У СРБИЈИ ће бити променљиво, нестабилно и спарно уз смену сунчаних периода и облачности, која ће условљавати кишу и пљускове са грмљавином, а после подне и увече пљускови ће локално бити праћени градом и већом количином кише за кратко време.
23. 04. 2025. у 01:00
МУП ИЗДАО ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ
МИИСТАРСТВО унутрашњих послова скреће пажњу да се на државном путу Београд - Ниш код Михајловца саобраћај одвија отежано и успорено због обилне кише и појаве веће количине воде и блата на коловозној траци у смеру ка Нишу.
22. 04. 2025. у 21:11
ГРАД НАПРАВИО ХАОС У ТОПОЛИ: Падао непрестано 20 минута - Штета огромна
НЕВРЕМЕ праћено градом у поподневним часовима погодило је неколико села у општини Топола.
22. 04. 2025. у 20:51
ПУТИН ДОБИО СПЕЦИЈАЛАН ПОКЛОН ОД ПАТРИЈАРХА ПОРФИРИЈА: Савезнички односи са Србијом најтоплији и најближи (ФОТО)
РУСКИ председник Владимир Путин оценио је данас током састанка са патријархом српским Порфиријем у Москви да су, како је рекао, савезнички односи између Русије и Србије најтоплији и најближи.
22. 04. 2025. у 19:30
ИСТОРИЈА БЕСЧАШЋА ИЗ ИДЕОЛОШКИХ ВРЕМЕНА: Објављивањем 2007. Мледеновићовог "Српског реализма" скинута је мрена из историји књижевности
МОЖЕМО се и запитати, ако Ж. Младеновић о интелектуалној крађи није није смео да проговори 1948, зашто то није учинио много година касније?
22. 04. 2025. у 18:00
Коментари (0)