ПРОФ. ДР ЛАЗАР ДАВИДОВИЋ ЗА "НОВОСТИ": После короне и у здравом крвном суду прави се тромб

СА иначе великим оптерећењем васкуларним болестима, због чега се код нас чак 10 пута чешће раде хитне операције анеуризме трбушне аорте него у светским центрима, и постковид регрутује нову армију пацијената са васкуларним проблемима.

Фото В. Данилов

Колико се ова патологија и њено збрињавање усложњавају, професор др Лазар Давидовић, васкуларни хирург и декан Медицинског факултета Универзитета у Београду, у интервјују за "Новости", илуструје примерима:

- Смањује се просечна животна доб васкуларних болесника. Конкретно, просечна старост болесника који се данас оперишу због анеуризме трбушне аорте 10 година је нижа него када сам ја почео да радим. Истовремено, ова болест је значајно чешћа међу особама женског пола него пре 40 година. Шта су разлози? Главни је већа изложеност, не само особа мушког већ и женског пола факторима ризика који су одговорни за настанак васкуларних болести, као што су пре свега пушење, повишен крвни притисак, шећерна болест, повишен ниво масноће у крви и физичка неактивност - наводи професор Давидовић, иначе и инострани члан Руске академије наука.

* Новом дијагностиком и терапијом ове болести се сада ипак раније откривају и успешније лече.

- Да, чињеница је, такође, да се данас, захваљујући савременијим дијагностичким процедурама, које су истворемено безопасне, брзе и јефтине, пре свих ултразвук, бројне васкуларне болести откривају брже, лакше и раније него пре 40 година. Ако се на време открију и на време оперишу, то значајно продужава животни век оних који их имају, а такође и квалитет живота.

Фото В. Данилов

* Могу ли са дистанце од две године после почетка пандемије ковида 19 поузданије и прецизније да се сагледају и последице ове инфекције на крвне судове?

- Свакако, али потребно је једно детаљније објашњење. Средином 19. века немачки патолог Рудолф Вирхов објаснио је због чега током живота долази до згрушавања крви (тромбозе). Први разлог је ирегуларан ток крви. Ово се дешава у проширењима крвних судова. Конкретно то су аортне и артеријске ауризме, односно венски варикси (проширене вене). Други разлог је оштећење ендотела. Ендотел је унутрашња површина зида крвних судова која је у непосредном контакту са крвљу. До њеног оштећења може доћи услед атеросклерозе, дисекције, повреде, запаљења...Трећи разлог је промена биохемијског састава крви. До њега долази током различитих болести, а најчешће током малигних.

* А зашто код ковид инфекције долази до тромбозе у артеријским и венским крвним судовима?

- Доказано је да је један од разлога поремећај биохемијског састава крви. До њега долази због тога што се услед ковид инфекције ремети синтеза (стварање) фактора коагулације који овај процес регулише. Ако се не варам, оштећење јетре посебно је изазивао омикрон сој. Други разлог је дисфункција ендотела. Дакле, иако је голим оком гледано он неоштећен, његова функција је поремећена, што повећава склоност ка згрушавању крви, односно стварању тромба.

* Да ли је то онда "утешно" за оне који су прележали ковид?

- Полазећи од Вирховљевих правила, не би се могло рећи да ковид инфекција оштећује крвне судове јер не води до њихових проширења и не ствара голим оком видљива оштећења ендотела. Сходно томе, ковид инфекција није примарно обољење крвних судова, већ системски поремећај који због претходно наведених разлога повећава склоност ка стварању крвних угрушака - тромбова, чак и у потпуно здравим крвним судовима.

* Колико то сазнање, можда, мења праксу збрињавања ових пацијената?

- Можда је све ово више од академског него од практичног клиничког значаја. Да не би било забуне, згрушавање крви је веома корисна појава. Ако се не би дешавала, онда би и најмања повреда била смртоносна. Проблем је ако се јави тамо где није потребно и у већој мери него што је потребно.

* Шта се дешава у пракси, да ли сада чешће уочавате тромбозе у венском систему уопште, а који удео у томе су пацијенти који су прележали ковид?

- Учесталост венских тромбоза које због последичне плућне емболије могу бити и смртоносне већа је била код ковид пацијената на самом почетку пандемије, када се није знало шта она све изазива. Скоро две године пацијентима се рутински даје антикоагулантна терапија, која спречава згрушавање крви, а којом се опасност од венске тромбозе практично елиминише. У односу на период средине осамдесетих, када сам почео да радим, број ових лекова је далеко већи. Још важније, знатно су ефикаснији и са много мање штетних ефеката.

* Може ли то бити нешто што охрабрује, да ће последице корона инфекције на функцију крвних судова бити мање или пролазне?

- Уколико су пацијенти узимали претходно поменуту терапију на адекватан начин, ковид инфекција неће оставити никакве последице на васкуларни систем.

* Протоколи за лечење ковида 19 су више од 10 пута мењани у целом свету, али је антикоагулантна терапија била у сваком, а сада се чују и упозорења да разређивање крви није увек оправдано.

- Ковид 19 инфекција је сасвим нова болест. И као у сваком таквом случају, до многих сазнања се могло доћи тек када је протекло довољно времена. Ад хок су мењани и прилагођавани бројни терапеутски протоколи, укључујући и оне који се односе на спречавање згрушавања крви. Већ скоро две године они су прецизно разрађени. Тачно се зна коју врсту терапије и колико дуго сваки појединац треба да узима. Она зависи од тежине клиничке слике, од лабораторијских, биохемијских налаза, животне доби, телесне конституције: није исто да ли је неко гојазан или није, има ли пропратних болести: није исто да ли неко већ има болесне крвне судове или нема... У вези са тим тачно се зна да ли неко треба терапију да узима само док је хоспитализован или и после тога, односно колико дуго.

Фото В. Данилов

* Било је и много случајева самолечења, нарочито код блажих облика инфекције.

- Веома опасно је ако то пацијенти одређују сами себи а не на основу препоруке стручњака. Одједном смо сви постали стручњаци за Д-димер и ЦРП. Ова два несумњиво значајна биохемијска параметра могу бити тумачена само од стручњака! Веома је опасно ако се извлаче из свеукупног контекста клиничке слике, односно ако их тумаче лаици.

* Постковид тегобе, са којима се сада срећемо, ипак нису једина последица пандемије?

- Да, морају се узети у обзир и такозвани индиректни ефекти ове пандемије. Она је одложила лечење великог броја хроничних болесника са различитим болестима: кардиоваскуларним, малигним... Због тога пацијенти сада долазе са узнапредовалом фазом болести, када је њихово лечење далеко теже, компликованије и са неизвеснијим исходом. Ово одговорно тврдим када су у питању васкуларни пацијенти, чијим се лечењем ја бавим, али сам убеђен да то важи и за многе друге, рецимо за оне који имају малигне болести. Ковид пандемија је пореметила функционисање свих здравствених система, укључујући и наш.

* За разлику од неких мање опасних постковид синдрома, као што је рецимо хронични умор, застоји у венској циркулацији могу да буду фатални и зато је свако одлагање збрињавања додатни ризик за ове пацијенте...

- И у време њених највећих атака, за време ударних пандемијских таласа, операциони програми на Клиници за васкуларну хирургију УКЦС били су на 60 одсто уобичајених. Поред хитних васкуларних болесника, који захтевају тренутно лечење, што се мери минутима, постоје и неодложни васкуларни болесници. То су болесници са узнапредовалом васкуларном болешћу: велике анеуризме, критична артеријска сужења, где би било какво дуже одлагање операције довело до лоших исхода. Конкретно, ако се ради о сужењу каротидних артерија, пацијент би добио мождани удар. Ако се ради о обољењу артерија ногу, добиће гангрену. Ако му пукне - руптурира велика анеуризма грудне или трбушне аорте, преминуће. Јасно је да и у време највећих атака ковид пандемије њихово лечење није могло много да се одлаже.

* Шта уочавате код оних који су због пандемије ипак морали да сачекају?

- Они чије се лечење колико-толико могло одложити, сада долазе са узнапредовалом болешћу, где одлагања нема. Уз све то, долазе новодијагностиковани пацијенти. Због тога се наша клиника готово у потпуности морала вратити у стање рада какво је било пре пандемије.

* Захтева ли таква ситуација, можда, и додатно ангажовање здравственог система?

- Мислим да је једини могућ одговор здравственог система, колико год је то могуће, не одлагати операције. Али медицинско особље, посебно анестезиолози и медицинске сестре, исцрпљени су непрекидним радом у ковид болницама. Истовремено, постоји хронични недостатак медицинских сестара.

ВИШЕ ЈЕ АМПУТАЦИЈА

* Из неких центара су стигле информације да је у постковиду код пацијената са тромбозом било више потреба за ампутацијом него иначе. Каква су ваша искуства?

- Многи светски центри пријављивали су већи број ампутација екстремитета него иначе током ковид пандемије. То важи и за наше центре. Три су разлога. Први је већ објашњен као склоност ковид пацијената ка артеријским тромбозама. Други разлог је била неминовност одлагања операција којима се екстремитет може спасти током највећих атака ковид пандемије. Трећи разлог: уколико неко већ има сужене крвне судове који су склони тромбози, ковид инфекција ће то само убрзати.

Препоручујемо

Свет

0 2

НАЈРАНИЈЕ 21. ЈУНА: Америка почиње са вакцинацијом против короне деце млађе од пет година

03. 06. 2022. у 00:30

Свет

0 1

ПРВИ ПУТ ОД ПОЧЕТКА ПАНДЕМИЈЕ: У Ирану данас нема ниједног преминулог од вируса корона

03. 06. 2022. у 00:08

Друштво

0 3

ДР МИЛЕНКО БОГДАНОВИЋ, ИНСТИТУТ ЗА СУДСКУ МЕДИЦИНУ: Шта су показале обдукције умрлих од вируса корона

02. 06. 2022. у 08:00

Друштво

0 0

ЛЕЧЕЊЕ ЗАРАЖЕНИХ КОРОНОМ САМО У ОВЕ ТРИ БОЛНИЦЕ: Незаражене пацијенте збрињаваће инфективна и пулмолошка одељења

31. 05. 2022. у 10:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације