СРБИ ХИЛАНДАР "САЗИДАЛИ" И НА КАРПАТИМА: "Новости" на лицу места у клисури Черне на трагу заборављене баштине (ФОТО)

Борис Субашић

05. 06. 2022. у 20:00

ИДУЋИ клисуром Черне, карпатске "црне реке" под Домогледом, пролази се крај "понте луи Стоиан" - Стојановог моста, затим поред вертикалне литице уз коју стоје мердевине дуге 60 метара којима се пење ка испосници средњовековних аскета, а после око сат времена вожње кроз гудуре стиже се до висоравни на којој је Манастир Светих војвода, некадашњи метох манастира Хиландара.

СРБИ ХИЛАНДАР САЗИДАЛИ И НА КАРПАТИМА: Новости на лицу места у клисури Черне на трагу заборављене баштине (ФОТО)

Фото Б. Субашић

Њега је од 1699 до 1703. у рударској варошици Баја де Арама зидао Милко из Бајаша, шеф овдашњих српских рудара, у спомен на покојног сина. Дозволу за градњу храма посвећеног "војводама небеских сила", арханђелима Михаилу и Гаврилу, дао је велики кнез Унгаровлашке Константин Бранковеану, потомак рода деспота Бранковића, приложивши и 300 златних талира за освећење храма.

На његовом раскошном живопису су представљени Свети Симеон - Немања, Свети Сава и цар Душан, по захтеву ктитора и игумана Василија који је на Карпате дошао из Хиландара. Храм од цигле и рудничке шљаке с краја 17. века је наследио старију цркву чији су игумани били монаси-Хиландарци још од почетка 15. века када ју је по предању, утемељио монах и дипломата, хиландарски аскета-синаит, архимандрит Никодим, рођак кнеза Лазара. И документ из 1672. наводи Јевгенија из Хиландара као игумана скита - издвојене монашке манстирске насеобине. Његов матични манастир био је Тисман, највећа Никодимова задужбина, посвећена Богородици, као и Хиландар. Он је у њој као први православни архимандрит са правом да освећује храмове и рукополаже свештенике, ударио темељ Митрополије унгаровлашке.

То је била круна подухвата који је Никодим започео у другој половини 14. века, када је из Србије пренео писменост и законе у младе кнежевине Влашку и Молдавију. Са сарадницима и ученицима, уз материјалну помоћ кнеза Лазара и владара Влашке Владислава и Радула, подигао је први овдашњи православни манастир Водицу, а следили су Тополница, Преслоп, Тисман, Бистрица... Они су постали просветни центри, живели су по строгом Хиландарском типику Светог Саве и у њима су преписиване књиге на српскословенском, не само богослужбене већ и оне које су биле узор за стварање државне администрације. У Бистрици је као узор за правно уређење преписан Душанов законик и тај препис је данас најстарији сачувани примерак највишег правног акта српског царства. Од 14. до 17. века српскословенски је био не само језик великог броја становника, о којима сведоче безбројни овдашњи српски топоними, већ и дворова и цркве у Влашкој и Молдавији.

Никодимови следбеници, Светогорци, продужили су да подижу манастире-просветне центре, који су говорили истим језиком, све до Русије стварајући пан-православну цивилизацијску артерију којом ће у наступајућим вековима на поробљени Балкан стизати материјална и духовна помоћ. Независни планински манастири Никодимове карпатске Свете горе подигнути по узору са Атоса, били су чувари идентитета овдашњих православаца који су под угарском влашћу били изложени покатоличавању, а после османског освајања их је хеленизовала Цариградска патријаршија којој је султан поверио окупациону црквену власт. Због онога што је учинио у свом времену и оставштине коју је оставио за будућност, Свети Никодим се у овом делу Подунавља и данас поштује као први просветитељ.

То смо осетили чим смо ушли у храм Светих војвода у Баја де Араму у недељу, јединог дана када се обавља богослужење. Црквењак нас је препознао као странце и упитао одакле смо. На помен Србије насмешио се и прошаптао показујући фреску Светог Никодима: "И Никодим је из Србије, он вас је позвао". Да бисмо приближили фрескама морали смо да се провлачимо кроз храм верника, од којих су многи клечали и метанисали, готово у екстази. На фрескама се видела еволуција овдашње писмености, од старих натписа на чистом српскословенском на које се надовезују новији на румунском језику са великим бројем српских речи. Велики сто у припрати био је накрцан даровима, уљем и вином, али и колачима налик славским, који чекају освећивање. Да ли они демантују званичне статистике и показују да међу овдашњим православцима још има Срба, који су преживели страшно етничко чишћење у време комунизма?

Обишли смо манастирску порту коју још увек опасују остаци дебелих зидина, потврђујући записе да је манастир служио и као тврђава за одбрану од честих упада Турака. Последњи монаси овде су живели крајем 19. века када је Манастир Светих војвода "секуларизован" што је значило да су му насилно прекинуте везе са Хиландаром и одузета имања. Формално је постао обична парохијска црква. То је била директна последица Кримског рата 1865, у коме су се западне европске силе удружиле са Османским царством против Русије. Идејни творац мировног споразума, италијански гроф Кавур, инсистирао је да се од делова кнежевина Влашке и Молдавије створи нова држава као физичка, али и духовна брана ширењу руског утицаја на Балкан. Тада су Никодимове задужбине претваране у затворе и болнице, али народ никада није заборавио њихову светост ни ко их је утемељио. Од 2008. монахиње су дошле у обновљени Манастир Светих војвода који је за житеље Олтеније до данас остао Никодимова светиња, мали Хиландар на Карпатима.

ЛАЗАРЕВА ПЕЋИНА

НА сужењу клисуре Черне недалеко од Стојановог моста налази се данашња авантуристичка атракција, старе дрвене мердевине којима се савладава вертикална литица висока 60 метара. Оне су и данас пречица до забаченог планинског села Инелец, али изворно су овај опасни пут направили монаси испосници, Никодимови следбеници, који су се подвижавали у пећини оца Лазара на литици. До ње води опасна уска стаза над понором која се завршава у великој поткапини где верници и данас ходочасте.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.

14. 12. 2024. у 20:04

Коментари (0)

КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: Mercator-S вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“