Друштво

ДА ЛАКШЕ ЛЕЧИ ПАЦИЈЕНТЕ СА ПРОБЛЕМИМА СЛУХА: Докторка нишког Дома здравља научила знаковни језик

Д. МИЉКОВИЋ

08. 06. 2022. у 16:00

ЗБОГ четворо глувих и наглувих пацијената докторка Татјана Ристић, која је запослена у здравственој амбуланти Расадник нишког Дома здравља, научила је знаковни језик.

ДА ЛАКШЕ ЛЕЧИ ПАЦИЈЕНТЕ СА ПРОБЛЕМИМА СЛУХА: Докторка нишког Дома здравља научила знаковни језик

Докторка Татјана хтела је да олакша комуникацију са својим пацијентима, па је уложила труд и време да савлада знаковни језик.

- Сада разумем Владу, Дејана, Драгицу и Божу. Да бисте као лекар помогли пацијенту на прави начин, основно је да га разумете. Да нисам научила знаковни језик, не бих могла да сазнам како се осећају и шта им је потребно. Сада могу да им дам одговарајућу терапију, или да их пошаљем код специјалисте. Знам како да им помогнем, да им пропишем лекове или их пошаљем на даље лечење.

Познавање знаковног језика највише је помогло у време короне, као и сада што јој помаже, јер у здравственим установама још увек морају да се носе маске.

ПРИМЕР

Још један лекар нишког Дома здравља уписао је курс знаковног језика.

- Посвећеност докторке Ристић да на овај начин комуницира са пацијентима изазвала је велико изненађење како колега, тако и самих пацијената. Добра вест је да ће и будући специјалиста ОРЛ, докторка Маја Раденковић ускоро завршити курс знаковног језика - каже Данијела Нешић, помоћник директора нишког Дома здравља.

- Са маскама на лицу споразумевање са пацијентима је постало готово немогуће. Научно је доказано да 30 одсто речи пацијенти, односно глуве особе могу да прочитају са усана - каже докторка Татјана, којој није било тешко да савлада основе знаковног језика.

Знање допуњује у контакту са пацијентима.

- Мој мотив је био једноставан, јер сам само хтела да разумем моје пацијенте да бих их боље лечила. С друге стране, драго им је што знате њихов језик и осећају да нису запостављени. Верујем да је доктор тај који треба да разуме пацијента. Када сам почела да учим знаковни језик, више пажње сам посвећивала медицинским изразима, а онда сам савладала речи за свакодневну комуникацију.

СТАТИСТИКА

Према подацима удружења која окупљају особе са оштећеним слухом, у Нишу живи око 600 до 700 глувих и наглувих особа. Процењује се да је број и већи, јер многи од њих нису чланови удружења.

- Желим да их питам и за породицу, како су, шта раде, да ли су сви здрави, да ли има наследних болести у породици. Тако се боље разумемо. Лекар у свакој ситуацији мора да успостави добар однос са пацијентом, да покаже блискост и заинтересованост, а још када покажете заинтересованост и за решење његовог проблема учењем језика који он разуме, онда то има врло позитиван ефекат - додаје докторка Татјана.