ПРУГА СЕ ВИДИ И ИЗ СВЕМИРА: Обележено пола века од почетка Омладинске радне акције Београд - Бар

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

09. 06. 2022. у 07:33

ПРОШЛО је пола века од почетка Омладинске радне акције (ОРА) Београд - Бар, а ова пруга и даље је највећи инфраструктурни објекат и градитељски подухват у Европи, завршен добровољним радом, чуло се јуче на обележавању јубилеја ОРА, у Дому културе Студентски град, у Београду.

ПРУГА СЕ ВИДИ И ИЗ СВЕМИРА: Обележено пола века од почетка Омладинске радне акције Београд - Бар

Фото: Википедија

Први пут ова значајна саобраћајница биће комплетно ремонтована у наредне две године, најавио је Томислав Момировић, министар грађевине, саобраћаја и инфраструктуре.

Железнички пут дуг око 500 километара пројектовао је ЦИП, а у градњи је учествовало 12.345 бригадира, организованих у 234 бригаде. Они су направили 254 тунела и 234 моста, од којих се неки сврставају у ремек-дела због неприступачности терена.

- Пет година добровољног рада оставило је траг који се види и из космоса - казао је Велизар Поповић, данас председник Удружења учесника ОРА Београд-Бар, а некада командант студентског насеља Чајетина и заменик команданта Главног штаба ОРА.

Изграђена 254 тунела и 234 моста/Ратомир Рељин, Момчило Талијан, Фото Википедија/М. Анђела

- Заједно су радили школска, студентска, сеоска и радничка омладина, а пионири су били водоноше. Имали смо омладинце из 13 држава. Када су радили на изузетно стрмим теренима, бригадири су користили алпинистичку опрему, а у камп се враћали са песмом "Мила мајко, гледај свога сина, гради пругу све уз помоћ клина".

Поповић верује да су ОРА сјајан подстицај младима и данас за све облике добровољности и солидарности и да би их требало поново организовати, на пример за планско пошумљавање голети. Да ова идеја није идеалистичка, показује истраживање спроведено на Правном факултету. Како каже Момчило Талијан, данас председник Извршног одбора Покрета трећег доба, а некадашњи командант бригадирског насеља на Јабуци, сваки пети студент изјавио је да би учествовао на радној акцији, ако би били обезбеђени задовољавајући хигијенски услови.

Талијан је био бригадир на десетак акција:

- У насељу на Јабуци руководио сам са 1.200 бригадира, било их је и из тадашњег СССР и скандинавских земаља. ОРА ме је буквално изградила, у духу оне крилатице: "Ми градимо пругу, она гради нас." Научио сам да разумем људе и међуљудске односе. Сви су радили за пример. Не можеш да забушаваш ако имаш емпатије према оном до себе, са којим делиш хлеб и воду.

Министар Томислав Момировић и Велизар Поповић, Фото М. Анђела

Златица Броз, Титова унука, била је члан Главног штаба ОРА Београд - Бар и командант интернационалне женске бригаде.

- Било је то дивно дружење, радне акције су корисне и за социјализацију и за здравље, како појединца, тако и друштва, и, наравно, за екологију. Било је младих из свих крајева земље, а у мојој бригади и двадесетак девојака из Француске, Холандије, Шведске, Белгије... Ниједна није одустала. Прво нико није хтео да нас прими у састав, јер су мислили да девојке неће да раде, а после су схватили да су се преварили - каже Броз.

Ратомир Рељин из Зрењанина био је командант насеља у Ражани, код Косјерића. Бригадир од 17. године, а учествовао је на осам акција. Његова бригада је 1971. припремала терен за почетак ОРА Београд - Бар. Ражана је бројала 1.000 бригадира, међу којима и студенте са Ломоносова, али и арапске академце.

- Довезли смо булдожер до речице Ражанке, он је затворио излаз и направили смо језеро дубоко два метра. Ту смо се купали у време одмора. Каптирали смо неколико извора и воду цевима спровели до насеља, да бригадири имају за личну хигијену.

На прослави је представљена и монографија о овој радној акцији "Пруга снова" Видоја Голубовића.

СПОМЕН-ПЛОЧЕ И АКЦИЈАШКИ ВОЗ

МИНИСТАР Момировић, чији су родитељи такође били акцијаши, обећао је бившим бригадирима да ће спомен-плоче бити постављене на железничким станицама где су некада постојала акцијашка насеља: у Косјерићу, на Златибору и у Пријепољу. Удружење учесника ОРА обратило се и "Црногорским железницама" са предлогом да то исто ураде у Бијелом Пољу и Колашину. А када спомен-плоче буду откривене, до Бара ће поћи акцијашки воз.

Фото М. Анђела

ТАКМИЧЕЊЕ РУСА И УКРАЈИНАЦА

У ДРУГОЈ смени, Златица Броз (на слици) је у интернационалној бригади имала младе Русе и Украјинце.

- Били су то студенти са МГУ и Кијевског универзитета. Међусобно су се такмичили са невероватним жаром. Странце смо водили у обилазак околине, предузећа и манастира, организовали смо им и сусрете са радницима - каже Брозова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (1)

Šta treba da uradite kada antibiotici prestanu da deluju? Sprečite širenje bakterija, gljivica i virusa koji su otporni na lekove