УСТАШЕ СУ ЖЕНЕ И ДЕЦУ СА КОЗАРЕ БАЦАЛИ У БУНАРЕ: Професор Славица Гароња, књижевница, о геноциду над Србима у Другом светском рату
ПОЧЕТАК значајног обележавања 80-годишњице офанзиве на Козару 1942, освежава и наше (посустало) памћење на једно од најмасовнијих страдања српског народа у Другом светском рату на територији НДХ од стране усташа, што је био школски пример геноцида: убијање жена, деце, стараца, тј. нејачи и невојничког становништва, односно, брисања читавог једног народа у овом делу Босанске Крајине.
"Новости" су се текстом "Сећање на епопеју Срба са Козаре" недавно бавиле овом темом... прича о козарачким избеглицама, нејачи, женама, деци, има и свој потпуно другачији и трагични наставак.
Ове, тек недавно обелодањене податке, доносе у првом реду, књига Данета Павлице (Стратишта на Псуњу и Папуку, 2007), потом и рад потписнице ових редова (Слобоштина 1942. и њени бунари - прилог о геноциду у НДХ и о данашњем затирању памћења у Хрватској, Зборник о Србима у Хрватској, САНУ, бр. 12, 2019), као и недавно у Хрватској, обелодањени у књизи Винка Тадића (Сат повијести и час (х)историје 2020).
Већина жена и деце са Козаре, њих око 1.300, тог лета 1942, нису били "бесплатна радна снага" ни месец дана. Већ половином августа у знак одмазде (због масовног устанка српског народа у Папуку и Псуњу), у усташкој казненој операцији коју је водио лично заповедник логора Јасеновац Макс Лубурић били су сакупљени и протерани у село Слобоштина, код Славонске Пожеге. Потом су 16. августа 1942. године били масовно побацани у пет дубоких бунара, код православне Цркве Светог Николе, која је тад и спаљена.
Међутим, за разлику од Јасеновца, жртве из Слобоштине су након рата одмах ексхумиране, пребројане и фотографисане, захваљујући раду Комисије за утврђивање злочина, која је на притисак преживелих становника овог села, од 7. фебруара до 14. марта 1947, уз помоћ немачких заробљеника, извршила овај тежак посао. Из бунара је извађено укупно 1.096 жртава - искључиво жена (954) и деце (142), што је класичан облик геноцида. Овај усташки изум (бацање у бунаре), који по "оригиналности" и бестијалности превазилази све виђено до тада, нажалост, постао је тог лета 1942. пракса за уништавање Срба у још неколико славонских села (Дереза, Кусоње, Кукуњевац у општини Пакрац, и колико знам, ти бунари су зазидани, а жртве нису никада извађене). Ово је остала недовољно позната историографска чињеница током социјалистичке Југославије, а зарад чувања братства и јединства по сваку цену.
Најтемељнија истраживања усташког злочина у Слобоштини извршио је историчар Дане Павлица. Сем козарачких жртава, у ове бунаре "укупне дубине 139 метара", побацано је још око 300 становника околних српских славонских села - Павловаца, Пасковаца, Брестовца, Дежеваца, Кантроваца, Кујника, Црљенаца, Драгутиноваца, Орљавца, Расне, Скендеровца, Подсећа, Кујника, Вилић Села, Завршја, Жигероваца, Слобоштине - међу њима и Босиљка Станковић, бака по мајци нашег познатог професора Медицинског факултета, примаријуса Славка Симеуновића, укупно тог дана 1.368 жртава. Све жртве су након рата сахрањене у седам масовних гробница са достојним спомен-обележјем (на којем је писало да је међу "овим жртвама било 50 дјеце од шест мјесеци до 14 година", док је на месту самог злочина, код рушевина Цркве Светог Николе, 1952. године откривен споменик Николе Кечанина, "Мајка са дететом" која прстом показује у бунар. Као инспирација вајару је послужио језив детаљ - приликом вађења жртава у кречу је пронађена мајка која је још увек чврсто држала у наручју своје дете.
Као и све што подсећа на антифашистичку борбу и нарочито страдање српског народа у Хрватској и Славонији, 1991. је миниран и овај вредан и јединствен уметнички споменик (свевременом) материнском принципу у Слобоштини, а само гробље девастирано.
Захваљујући Удружењу антифашиста из Пожеге (што сазнајемо из књиге Боривоја Зарића, Повијесна сјећања записана у камену, Пожега, 2013), последњих година је комплекс очишћен од растиња, мада се на месту страшног усташког злочина, доскора, одржавала манифестација "Бундевијада" Еко-имања Мавровић, а поред зарушених бунара и постоља срушеног споменика, налази се и сад бина за наступе фолклорних група (?!?).
Споменута књига Данета Павлице, незаобилазно и немерљиво дело по значају, уз прецизне податке о броју жртава, доноси такође и имена и презимена свих, па тако и козарачких жртава бачених у бунаре у Слобоштини и то из следећих села Поткозарја: Брекиња, Демировац, Доња Градина, Драксенић, Клековци, Међеђа, Међувође, Раковица, Срефлије, Војскова (општина Босанска Дубица), затим Бистрица, Церовљани, Доњи Подградци, Елезагићи, Гашница, Горња Јурковица, Горњи Подградци, Милошево Брдо, Миљевићи, Совјак, Шашкиновци, Требовљани (општина Босанска Градишка). Ово је допричана прича о страшном крају и оних Козарчанки које нису депортоване у јасеновачки логор, већ су стигле са децом, накратко, у славонска села, страдајући на најбестијалнији начин - само месец дана касније од исте руке, а након козарачке офанзиве 1942.
Фотографије ексхумације козарачких жртава из Слобоштине које објављујемо, пронашао је у историјском архиву града Пожеге Дане Павлица, али оне нису публиковане у његовој (постхумно објављеној) књизи, што су учинили готово истовремено у својим студијама, потписница ових редова и Винко Тадић.
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (5)