ДОМ ЗА СТАРЕ ТРАЖЕ ДАЛЕКО ОД ЗАВИЧАЈА: У појединим деловима земље не постоји ниједна државна и приватна установа за смештај старијих

ПОРОДИЦА која одлучи да своје старије чланове породице смести у дом за старе мора добро да се распита да ли у њиховом месту или његовој близини постоји оваква установа.

Фото Shutterstock

Статистика Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, показује да их је у целој земљи свега 39 који се финансирају из државне касе.

С друге стране, на списку је 261 приватник који се бави бригом о најстаријима, али су цене за већину наших људи превисоке. Данас имамо престижне приватне установе у Београду и околини у којима је боравак као у врло добром хотелу. Многим сениорима смештај код приватника није доступан ни у ком случају, а када се деси да у њиховом граду или његовој близини нема државног геронтолошког центра, онда настаје озбиљан проблем.

- Када говоримо о приватним домовима за старе морамо да нагласимо да у Србији има око 260 приватних домова, а чак 160 се налази у Београду и околини - каже Саша Ристовић, секретар Удружења приватних домова.

- Само 100 објеката је распоређено по осталим градовима Србије, а нажалост, установе не само да нису приближно једнако процентуално распоређене по градовима, него нису ни просторно равноправно распоређене по Србији.

Фото Shutterstock

Он наводи да постоје области у којима нема приватних лиценцираних објеката за смештај старих, па тако, примера ради, у Рашкој не постоји ниједан.

- Људима из тог региона најближи су домови у Врњачкој Бањи, Чачку, Горњем Милановцу и Прибоју. Иста је ситуација и у пиротском крају. Велика Плана, Свилајнац, Баточина, Ћуприја, Параћин, Алексинац, Крушевац, Краљево, Крагујевац су градови у којима за сада нема лиценцираних установа - наводи наш саговорник.

- Са друге стране у неким од ових градова стари могу само у државни смештај.

Ристовић наглашава да проблем постоји и у местима као што су Нови Сланкамен, Кладово, Шид, Прибој, Руменка, Тршић, Бор, где о старима брину само приватници. Тако породице које немају могућности да плате смештај по комерцијалним ценама, морају своје родитеље или рођаке да одвозе на други крај земље. Посете су онда ређе, станари пате јер дужи временски период не виђају децу и унуке.

Милован Ђурић, власник два приватна дома, у Књажевцу и Бору, успешно ради у месту у коме већ постоји државни смештај, али и у граду где једини брине о старима.

- Станари у оба објекта долазе из разних делова Србије, углавном околних места, Зајечара, Пирота, Сокобање, Мајданпека, али имамо и људе из Београда и иностранства. Они долазе код нас најчешће због услова и цене смештаја која је далеко повољнија него у престоници и околини - наводи Ђурић.

Он објашњава да је општинска власт у Бору пре пар година покушала да отвори установу за старе, али нису успели да испуне све законом прописане услове.

- Узели смо исти тај простор, оспособили га и почели да радимо. Капацитет нам је увек попуњен са више од 90 одсто, слично је и у Књажевцу без обзира на то што у овом месту ради и државни дом - открива наш саговорник.

Према његовим речима, домовима у државном власништву највећи део трошкова покрива буџет и због тога су њихове цене ниже него код приватника. Тако у унутрашњости месечни боравак може да кошта око 30.000, док они са ценом од 48.000 динара тешко крпе крај са крајем.

- Верујем да би, када би били на тржишту и радили комерцијално, већина пропала врло брзо - сматра Ђурић.

- Наша цена од 1.600 динара дневно за смештај, четири оброка, бригу и негу је више него минимална.

Пре десетак година држава је престала да гради геронтолошке центре, јер су они постали превелико оптерећење за републичку касу. Изградња, опремање, радници, брига и нега сениора траже огроман новац који ни приближно не може да се врати станарином.

- Тешко да бисмо могли да опстанемо на тржишту да немамо додатне делатности, односно своје пластенике, воћњаке, њиве, па се некако крпимо - прича власник домова у Књажевцу и Бору.

- Велики проблем је низак животни стандард житеља овог краја, па је за њих и наша минимална цена превисока.

ЗДРАВЉЕ СТАНАРА ДИКТИРА ЦЕНУ

ЦЕНА смештаја у дому за старе зависи од тога да ли се ради о државној или приватној установи и од тога какво је здравствено стање корисника. У већини случајева она подразумева непрекидни надзор стручњака, пет оброка и неопходну негу.
Уколико станар има проблем са исхраном, може захтевати од запослених да му припремају, на пример, вегетаријанску храну, односно да његовом здравственом стању прилагоде оброке.

У готово сваком дому су доступни прегледи физијатра, потом редовно мерење нивоа шећера у крви и притиска, али и услуге психолога. У случају да је потребно организује се и превоз корисника дома до релевантне здравствене институције. Већина нуди и услугу радне терапије, као и непрекидни медицински надзор и социјалну заштиту.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ДРУЖЕЊЕ НАЈВЕЋА РАДОСТ ТРЕЋЕГ ДОБА: У Деспотовцу одржана трећа мини-олимпијада за Поморавски округ и окупила велики број времешних такмичара

30. 06. 2022. у 17:45

Друштво

0 0

ЗБОГ ЦЕНА ЛЕТУЈУ У ПРОЛЕЋЕ: Пензионери се после двогодишње пандемије опустили и у већем броју кренули на летовања

30. 06. 2022. у 13:11

Друштво

0 4

УЗ МУЗИКУ ВРАЋЕНЕ УСПОМЕНЕ: Генерација матураната 1972. прославила педесету годишњицу матуре

30. 06. 2022. у 11:45

Друштво

0 1

ПОСЕТЕ МУЗЕЈИМА ПРОДУЖАВАЈУ ЖИВОТ: Најновија истраживања показала да су одласци у уметничке галерије здрави колико и спорт

03. 06. 2022. у 15:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације