Друштво

ОЧИСТИТЕ ПУТЕВЕ ЗА ЕВАКУАЦИЈУ: Реч стручњака - Када се бежи од пожара, а када се остаје у стану?

Татјана Марковић

22. 07. 2022. у 22:51

ОД почетка године, у Србији је чак десеторо људи страдало у пожарима, а ватрогасци су спасли њих четрдесет четворо.

ОЧИСТИТЕ ПУТЕВЕ ЗА ЕВАКУАЦИЈУ: Реч стручњака - Када се бежи од пожара, а када се остаје у стану?

Иван Аранђеловић, професор Машинског факултета каже да је најважније да се у зградама на путевима за евакуацију никад не држи отпадни материјал. Аранђеловић истиче да се увек бежи наниже и ако можемо да побегнемо.

Иван Аранђеловић је изјавио је да су противпожарни аларми у Београду регулисани доста давно, одлуком Града из 1983. године за објекте од четири спрата, па навише.

- Доста је старих објеката и обавеза је стамбене заједнице, а управник зграде је одговоран је за спровођење редовних прегледа тих система - наводи Аранђеловић,наглашавајући да је прва обавеза за објекте поседовање противпожарних апарата, један по спрату. - За објекте који су виши од 30 метара, односно чија је висина највишег спрата виша од 30 метара, да не постоји позиција у објекту која је удаљена од ватрогасног апарата више од 20 метара.

Најважније је, каже, у зградама је да се на путевима за евакуацију никад не држи отпадни материјал, бицикли, делови намештаја, саксије са цвећем.

- Неко може да страда од тих наших делова намештаја, саксија са цвећем - истиче Аранђеловић.

Нови објекти, додаје, имају противпаничну расвету која би требало да се контролише најмање два пута годишње, а организација тога припада управнику зграде. На питање ако морамо да бежимо из зграде, како да избегнемо опасну ситуацију, Аранђеловић истиче да се увек бежи наниже и ако можемо да побегнемо.

- Ако је ходник пун дима, онда је боље да се вратимо у стан и извршимо заптивање неким мокрим пешкирима или капутима да би дим, од ког се најчешће страда, у што мањој мери уђе у стан. Ако дим иде преко фасаде, онда се ради супротно, заптивају се прозори и повлачимо се у најудаљенију просторију - наводи Аранђеловић.

Указује да ни старе зграде нису небезбедне, када се одржавају. Истиче да је најважније је да не држимо отпадни материјал по ходницима.

- Законска је обавеза да системе које имамо у згради, расвету, хидрантске инсталације и системе одржавамо и проверавамо редовно. То вам је у принципу два пута годишње - истиче Аранђеловић.

На питање шта као појединци не смемо да радимо да до пожара не би дошло, указује да морамо да водимо рачуна о инсталацијама, користити исправне уређаје, не користити оштећене каблове или уређаје.

- Све оно што је старо или видљиво оштећено не укључивати у електричну мрежу. Стављати осигураче, али не лицне - закључује Аранђеловић.

БОНУС ВИДЕО - ТРАГЕДИЈА НА ВИДИКОВЦУ: Жена страдала у пожару

(РТС)