БЕЖАО ОД ПЕНЗИЈЕ КАО ОД МОСТАРСКИХ КИША: Перо Зубац за "Новости" о свом пензионерском животу

ПЕТНАЕСТАК је година минуло откако вољени наш поета Перо Зубац формално носи титулу пензионера. Међутим, кад му скренете пажњу на чињеницу да у званичним биографијама пише баш тако - да се са функција у Телевизији пензионисао 2008, поприлично се збуни. Није то само зато што време лети, те је био уверен да није баш толико година прошло. Не. Недоумице око дужине досадашњег пензионог стажа Зупчевог потичу отуда што су Перу из те пензије - у неколико наврата "враћали", назад међ радни народ!

Фото: Владимир Зубац

- Признајем и да сам се одувек веома плашио пензије, ко зна зашто - открива свестрани писац, али и филмски и телевизијски прегалац и аутор, који је право на ту "застрашујућу" пензију стицао истичући се на ваљда свакој замисливој новинарској, ауторској, уредничкој позицији која је постојала у нашим писаним медијима и ТВ кућама.

Почео је песник, све "успут" пишући вечне стихове, те их сабирајући у књиге, испитујући прозу, стихујући своју и туђу поезију у изванредним препевима, приређујући сваковрсне антологије, од писања за медије попут омладинског "Индекса", преко писања сценарија и снимања свакојаких документараца, па до места заменика, или помоћника главног уредника РТС, Војкана Младеновића.

Фото: Владимир Зубац

И тако, пишући, снимајући, пишући, уредникујући (од културе преко дечјег и омладинског до спорта и разоноде односно забаве), и увек још и поново пишући и објављујући - непрестано се Перо наметао и изнова потврђивао као значајан песник, али и као ванредно плодан и изузетан "медијски посленик", руководилац и аутор.

Тако је, природно, дошло време и за пензију - ту, медијску, у лирску и поетску се тешко (и)кад одлази.

- Испунио сам све услове, сакупио сам и предао све папире за пензију, да би ме онда два пута заустављали и враћали, "Дођи ти, ипак, остани да радиш још коју годину, па се онда пензиониши" - сећа се Зубац.

Фото: Владимир Зубац

А, што се тиче оног раније (раз)откривеног страха од - бивања пензионером, ту се нашао један изузетан песников пријатељ, да припомогне и поменути страх искорени и излечи, уз помоћ врло ефикасног "лека" који је сам осмислио.

- Мене таквог, формално за пензију спремног, али обузетог тим страхом, док сам се непрестано питао "куда ли ћу и где ћу сад", тај је пријатељ повео у просторије своје нетом отворене фирме, "доделио" ми нову, лепу, луксузно опремљену канцеларију и посео ме у њу... Седео сам у њој, али кратко је то седење трајало, јер сам после два дана позвао пријатеља и рекао му: "А, да дође сад овде неко да стварно ради нешто"?!

Фото: Владимир Зубац

Од тада је Перо са пензијом "помирен", виђа се са своја два сина (са једним, музичарем, каткад и наступи) и две снаје, ужива у одрастању својих двеју унука, Милене и Меј. Помирио се, временом, и са одласком вољене му супруге, која је преминула пре седам година...

- Свикао сам на својеврсни монашки начин живота - прича Зубац. - Много сам, одувек, радо и често посећивао манастире, разговарао са духовницима, а "из пензије" сам снимио и цео серијал о тридесет манастира у Срему, Банату и Бачкој.

Човек од пера, то остаје (за)увек те и Перо Зубац, све ближећи се крају осме деценије свог бивствовања, пише. Тренутно, песник чији су многи стихови у музику претакани и извођени, овога пута пише (све у лирском десетерцу и дванаестерцу) либрето за оперу у два чина "Смрт војводе Пријезде", док музику компонује Стеван Дивјаковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације