ГОДИНЕ 1880. Срби су чинили 17,63 одсто (441.912 људи) од укупног броја становника Хрватске, Славоније и Далмације. Уочи рата, 1991. године, у ове три историјске покрајине, које је тада обухватaла СР Хрватска, било их је 12,2 процента (581.663). Према попису из 2011. године, удео Срба у становништву Хрватске износио је 4,36 одсто (186.633). Шта се то, у епохи обележеној наглим порастом становништва у целом свету, догодило са Србима у Хрватској?
Осим што је увек на правој страни, проф. Ковића краси објективност и прецизна анализа расположивих чињеница, из које следи његова праведност. На велику радост његових будућих студената, изабран је у звање редовног професора, чиме је Универзитет у Београду добио аутентичног, а врхунског стручњака у својој области, неког ко мисли својом главом, а не за рачун белосветских превараната. Можда чак и нисмо свесни колики је значај његовог избора у то звање, можда смо присуствовали (и помало учествовали) у прекретници Српске историје на УБГ. У ствари, надам се да смо сведоци стварања Ковићеве школе праведне Српске историје.
Na mestu je sve sto se pita pa i to Zasto su podržali Tita umesto Draže? Na mestu je i da se istakne takva podrška Titu kao pozitivan doprinos angloameričke politike u borbi protiv fašizma. Ili za stvaranje osecaja za pravdu današnjih tumača istorije nije dovoljno sto su u početku rata Englezi i Amerikanci podržavali Drazu i slali mu logističku pomoc, uniforme i oružje dok nisu shvatili da kupuje vreme i čeka kome ce da se kralj i vlada u izbjeglištvu prikloni? Dok je čekao ko ce da u ratu pobedi, zar nije saradjivati s kvislinškim režimom u Srbiji, koji je saradjivati s Nemcima, otvarao logore, istrebljivao rodoljube, komuniste i antifašiste, Jevreje i Rome? Zar je trebalo da podrže one koji tolerisu bratoubilastvo, i doprinos udarnih cetnickih trojki tome i saradnika okupatora? Nije li Tito u vreme Uzicke republike pozivao Drazu da se zajedno bore a oni su se bavili osudom komunista i klasnim interesima srpske burzoazije kao da je bilo vreme rasprava u parlamentu? Pa da i sve to bilo po zakonu, ono sto je pravno moguće ne znaci da je i etički.
Razumeti zlo u nama je najteže. Kada bismo posle svih pretrpljenih patnji nas i nasih prethodnika, naučili barem da budemo obazrivi, odmereni, skromni, empatični i pažljivi u ophođenju jedni prema drugima, i kada bi bili složni i asertivni u svojoj najbližoj okolini, borili se za sebe i svoje uz brigu o tradiciji i porodici, postupajući tako da mislimo na posledice a ne da se osvetimo jedan drugome kada ne mozemo onima koji su nas pogresili, moguće je da bi opstali. Makar tako da ne naudimo i sebi i svojoj duši.
РАСПЛЕТ битке на западном делу фронта јасно се оцртавао. После збацивања непријатеља са гребена Сувобор-Маљен, српска Прва и Трећа армија наставиле су енергично гоњење ка Колубари.
ОД коначне одлуке овог суда зависиће и судбина "сефа 555", такозваног Титовог сефа, у Народној банци Србије, који је помпезно отворен 2013. године, пописан, а онда затворен и сви су на њега заборавили.
ПОЧЕО је рад на измени Закона о заштити података о личности, саопштила је служба Повереника Милана Мариновића. Први састанак Посебне радне групе за измену и допуну текста закона одржан је данас, 16. јануара.
ПРЕДСЕДНИК Владе Србије Милош Вучевић изјавио је данас да школе морају да раде, да је основно образовање обавезно и да нема разлога да школска година не буде настављена 20. јануара.
Aleksandar
07.08.2022. 08:24
Осим што је увек на правој страни, проф. Ковића краси објективност и прецизна анализа расположивих чињеница, из које следи његова праведност. На велику радост његових будућих студената, изабран је у звање редовног професора, чиме је Универзитет у Београду добио аутентичног, а врхунског стручњака у својој области, неког ко мисли својом главом, а не за рачун белосветских превараната. Можда чак и нисмо свесни колики је значај његовог избора у то звање, можда смо присуствовали (и помало учествовали) у прекретници Српске историје на УБГ. У ствари, надам се да смо сведоци стварања Ковићеве школе праведне Српске историје.
zapadna politika
07.08.2022. 09:21
Istina.
Javor
07.08.2022. 09:28
Na mestu je sve sto se pita pa i to Zasto su podržali Tita umesto Draže? Na mestu je i da se istakne takva podrška Titu kao pozitivan doprinos angloameričke politike u borbi protiv fašizma. Ili za stvaranje osecaja za pravdu današnjih tumača istorije nije dovoljno sto su u početku rata Englezi i Amerikanci podržavali Drazu i slali mu logističku pomoc, uniforme i oružje dok nisu shvatili da kupuje vreme i čeka kome ce da se kralj i vlada u izbjeglištvu prikloni? Dok je čekao ko ce da u ratu pobedi, zar nije saradjivati s kvislinškim režimom u Srbiji, koji je saradjivati s Nemcima, otvarao logore, istrebljivao rodoljube, komuniste i antifašiste, Jevreje i Rome? Zar je trebalo da podrže one koji tolerisu bratoubilastvo, i doprinos udarnih cetnickih trojki tome i saradnika okupatora? Nije li Tito u vreme Uzicke republike pozivao Drazu da se zajedno bore a oni su se bavili osudom komunista i klasnim interesima srpske burzoazije kao da je bilo vreme rasprava u parlamentu? Pa da i sve to bilo po zakonu, ono sto je pravno moguće ne znaci da je i etički.
Srpski Vuk
07.08.2022. 09:49
Vehunski članak, profesore! Skidam kapu i hvala!
Sara
07.08.2022. 10:08
Odusevio me professor, ovakvi tekstovi treba sto vise, pistil knjige I lansirati ih po svetu
Inka
07.08.2022. 12:13
Razumeti zlo u nama je najteže. Kada bismo posle svih pretrpljenih patnji nas i nasih prethodnika, naučili barem da budemo obazrivi, odmereni, skromni, empatični i pažljivi u ophođenju jedni prema drugima, i kada bi bili složni i asertivni u svojoj najbližoj okolini, borili se za sebe i svoje uz brigu o tradiciji i porodici, postupajući tako da mislimo na posledice a ne da se osvetimo jedan drugome kada ne mozemo onima koji su nas pogresili, moguće je da bi opstali. Makar tako da ne naudimo i sebi i svojoj duši.