Друштво

ДО АЛИМЕНТАЦИЈЕ ИЗ ФОНДА: Шта предвиђа Грађански законик - Паре детету од државе, а институције да јуре несавесне родитеље

12. 08. 2022. у 09:00

СРБИЈА је једна од ретких земаља у региону која нема алиментациони фонд за помоћ деци чији разведени родитељи не измирују месечне обавезе, али ова идеја није скроз заборављена.

ДО АЛИМЕНТАЦИЈЕ ИЗ ФОНДА: Шта предвиђа Грађански законик - Паре детету од државе, а институције да јуре несавесне родитеље

Удружење правника Србије, које је наставило про боно рад на изради Грађанског законика, није одустало ни од предлога за оснивање државног демографског фонда, из ког би се финансирала издавања за породиље, нити од алиментационог фонда.

Ово је за "Новости" потврдио проф. др Миодраг Орлић, члан некадашње Комисије за израду ГЗ. Право на исплату из овог фонда имало би дете до навршене 18. године, које је држављанин Србије и има стално пребивалиште у нашој земљи. Новац би добило уколико дужник не испуњава "уредно своју обавезу издржавања у периоду од три месеца узастопно или у року од шест месеци са прекидима".

Да би дете добило новац, предвиђа се да родитељ са којим живи поднесе правоснажну и извршну судску одлуку или другу веродостојну исправу о праву и висини алиментације, као и доказ да се она не исплаћује редовно или у дужем периоду. Новац би тад био исплаћен из посебног фонда, а држава би га принудно рефундирала од родитеља-дужника, или из његове имовине или из примања.

- Идеја јесте добра, али сам скептична колико код нас може да заживи, не због државе, него због родитеља-дужника! Како лажу своје бивше партнере за паре, тако ће лагати и државу - каже Вера Тотић из Удружења самохраних родитеља.

ТРЕЋИНА У РИЗИКУ ОД СИРОМАШТВА

КОЛИКО је оснивање овакве институције важно види се из података Републичког завода за статистику. У једном истраживању од пре десетак година, РЗЗС наводи да самохрани родитељи, и то чак трећина, спадају у категорију особа у високом степену ризика од сиромаштва.

Зато сматра да би добра солуција била да, кад се родитељ обрати држави са захтевом да му исплати новац из алиментационог фонда, аутоматски буде поднета тзв. паулијанска тужба:

- Суд би требало одмах да утврди коју је све имовину дужник после развода пренео на родитеље, сроднике, девојку, пријатеље. Тако би држава лакше могла да се наплати. Такође би било добро повећати затворске казне за алиментационе дужнике, који би у затвору били обавезни да раде, рецимо сезонске послове и да од тог новца враћају дуг за издржавање. По садашњим прописима, док су у затвору они не морају да плаћају ништа, па су опет оштећена деца.

Алиментациони фонд, иначе, постоји у многим европским земљама, а 20. јула Скупштина Црне Горе усвојила је Предлог закона о привременом издржавању деце, којим се такође предвиђа оснивање такве институције. У Хрватској се Законом о привременом издржавању дефинише плаћање издржавања из државног буџета, уколико га родитељ не исплаћује добровољно, а у Словенији постоји Јавни гарантни фонд за издржавање.

Према подацима Аутономног женског центра, који је међу првима предлагао оснивање алиментационог фонда, број кривичних пријава за недавање издржавања упорно расте. Током 2002. било их је 877, 2011. број је премашио 1.770, а наредне године се попео на 2.141. Подаци Републичког завода за статистику показују да их је лане било 1.795.