ГОДИШЊЕ БАЦИМО 40.000 ТОНА ЕЛЕКТРИЧНОГ И ЕЛЕКТРОНСКОГ ОТПАДА: Тако смо „кроз прозор“ бацили и силне паре

СВАКЕ године на планети Земљи се гомила све већа количина електронског и електричног отпада.

Фото: Промо

Разлога за то има неколико. Пре свега, количина електронских уређаја који се пласирају на тржиште је већ годинама у константном порасту, док је са друге стране потрошачки менталитет такав да се ти уређају мењају све чешће.

Такође, према званичним, али непотпуним подацима, на тржиште Србије се годишње пласира око 14.000 тона електричних и електронских производа којима, на жалост, квалитет и рок трајања опада због трке за профитом компанија које их праве.

- Оно што је битно истаћи је да се количине повећавају због све веће употребе електричних и електронских производа, што је тренд који ће се сигурно наставити. Ово уједно значи и повећање количине ове врсте отпада, па и изазова његовог збрињавања. Процена је да у Србији годишње настане око 40.000 тона електричног и електронског отпада - каже генерални скеретар Удружења рециклера Србије, Марко Вученовић.

Он истиче да је у периоду од 2011. до 2021. године наша рециклажна индустрија третирала око 300.000 тона ове врсте отпада, око 27.000 тона годишње.

Како он објашњава, електрични отпад сакупљају привредни субјекти који поседују одговарајућу дозволу, у складу са Законом о управљању отпадом.

"Најсавременији погони за прераду отпада"

- Наши оператери имају најсавременије погоне у овом делу Европе и капацитете да прераде веће количине овог отпада од оних који се тренутно сакупе - додаје он.

Он истиче да је уз употребу савремене технологије, резултат рециклаже већине електричних и електронских производа рециклати високог степена чистоће, који су спремни за поновну употребу као сировина.

Фото: Промо

- У зависности од врсте уређаја, у процесу рециклаже добијају се различити материјали, као што су пластика, алуминијум, бакар, гвожђе, изолациони материјали, стакло и други. И сам процес рециклаже опасног отпада носи висок ризик по животну средину и здравље људи, због чега је нопходна висока технологија која обезбеђује контролисано издвајање опасних материја и правилно складиштење. Из расхладног уређаја, на пример, потребно је да се издвоји фреон, преведе из гасовитог у течно стање и ускладишти у наменским судовима који могу да се користе и за безбедан транспорт. Поједине компоненте и врсте материјала захтевају посебну врсту третмана у специјализованим постројењима, због чега се оне извозе, као што су нпр. поједине врсте пластике и холорофлуороугљеници.

Овај отпад може да се преда, како Вученовић истиче, већем броју субјеката који имају дозволу за сакупљање ове врсте отпада. О томе се информацијемогу добити у Удружењу рециклера.

Претходних година Република Србија је годишње наплаћивала између 10 и 12 милијарди динара по основу накнада за заштиту животне средине, док је за подстицаје за поновну употребу и искоришћење отпада одвајано око две до три милијарде динара.

- Неуређен систем подстицаја за рад рециклажне индустрије представља кључни проблем наших оператера и препреку даљим инвестицијама и развоју у овој области. Закон о Фонду за заштиту животне средине престао је да важи 2012. године. Тек изменама и допунама Закона о заштитити животне средине 2016. године дат је законски основ да Влада својим актом пропише критеријуме и начин доделе подстицаја, али то није учињено до данас. Пуна деценија правне несигурности, односно несигурности пословања, оставила је озбиљне последице. Тешко је сада и оквирно проценити колику штету је то причинило рециклажној индустрији, али и држави у целини, због нереализованих инвестиција којих би сигурно било у једном уређеном систему - каже Вученовић и додаје да се „ ситуација донекле поправила у односу на претходну годину у смислу редовности исплате подстицаја, али је њихов обим и даље недовољан. Посебан проблем представља чињеница да подстицаји нису обезбеђени за неке од посебних токова отпада који носе највеће ризике по животну средину, као што су батерије и моторна возила.“ 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације