ШПИРО КОД КУЋЕ ПОСЛЕ 112 ГОДИНА: Обровчанка необичним путем открила прадедину слику

ЧУДЕСНИ су путеви интернета. Мерина Чавлин из Обровца, захваљујући друштвеним мрежама пронашла је фотографију свога прадеде Шпира Јокића, коју они у породици нису имали.

Фото Р. Симоновић

Није ни слутила да ће његов лик да "васкрсне" после 112 година. Слику је открила случајно на фејсбук-страници Милорада Антонијевића из Београда, који се бави ретуширањем старих слика.

Шпиро Јокић из Обровца фотографисан је у традиционалној ношњи Срба из тог краја, код својих пастирских колиба у Просењаку на планини Велебит.

- У породичном албуму нисмо имали ову фотографију, али сам прадеду препознала - каже нам Мерина.

- Ипак, питала сам оца, који је по њему добио име, да ми потврди да ли је то мој прадеда. Шпиро старији живео је у месту Затон, између Задра и Нина. Нисам знала да је имао и имање у Просењаку. Отац ми је рекао да јесте.

Мерина Чавлин/ Шпирин "стан" у Просењаку на Велебиту, Фото приватна архива/Р. Симоновић

Мерина је ступила у контакт са Милорадом и питала га где је пронашао фотографију њеног деде. Он јој је одговорио да је објављена у књизи "Фотографије др Радивоја Симоновића - Велебит".

- Ни то нисам знала - прича Мерина. - Хтели смо да поручимо књигу преко интернета, али изгледа да је тираж распродат. Волели бисмо да имамо макар један примерак.

Јокићи су у Обровцу од 17. века. У запису из млетачког архива од 3. фебруара 1696. наведено је да је генерални провидур Долфин наредио двадесетпеторици старешина старих и новопридошлих породица да се "стално настане у опсегу њихових зидина", а за капетана тог народа поставио је Мирка Јокића. У кући Јокића, прича нам Шпирова праунука, одвајкада су неговани српска традиција и православна вера. У Затону још постоји кућа Мерининог чукундеде Илије, са оригиналним вратима из његовог доба. Жива су и сећања на Шпиру Јокића.

- Отац ми је говорио да је био частан и вредан човек - каже Мерина Чавлин. - Био је правичан и правдољубив, поштовао је све и није се стидео свог српског порекла. Старији су ми причали како је у народној ношњи са својим земљацима путовао у Беч да се сретне са аустроугарским царем Францом Фердинандом. Из сваког места у Обровцу изабрано је по неколико људи, а мој деда је представљао мештане Затона. Сахрањен је у породичној гробници.

Др Радивој Симоновић, Фото Р. Симоновић

У породичном албуму налази се неколико Шпирових фотографија, а драгоцено сведочанство о Србима тог краја оставио је лекар Радивој Симоновић, пореклом из Сомбора, који је био велики заљубљеник у велебитске крајеве и фотографију. Снимио је Симоновић велебитске горштаке, јужне голети, као и планине и шуме на северу. "... Живот сточара на планини је изванредно занимљив, божанствено леп, импозантно старински, фрапантно примитиван, грозно мученички, а притом пун праве, чисте, невине поезије и необично погодан за здравље...", записао је Симоновић средином тридесетих година прошлог века.

На Велебит је Симоновића одвео сплет околности. Био је одушевљен мештанима  Обровца одевеним у древну ношњу, који су му радо позирали.

Кућа Јокића у Затону код Обровца, Фото Приватна архива

ДРАГО МУ ШТО ЈЕ ПОМОГАО

БЕОГРАЂАНИНУ Милораду Антонијевићу је драго што је, на неки начин, посредовао да Мерина пронађе фотографију прадеде.

- У књизи "Фотографије др Радивоја Симоновића - Велебит" објављено је неколико фотографија њене породице. Послао сам јој их - каже Антонијевић. - Драго ми је да сам могао да јој помогнем. Лепо је кад неко открије слику својих најмилијих, за коју није знао да постоји.

ЉУБАВ И ХОБИ

ЗАНИМЉИВО је да се и Шпирина праунука Мерина Чавлин бави фотографијом и у тој области је освојила неколико значајних награда, али то је за њу само хоби.

- Не желим да ми снимање фотографија постане обавеза - каже нам. - Љубав нестаје чим дођу обавезе. А, фотографију волим.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације