СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - СЛОВЕНАЧКИ САФАРИ НА СРБЕ: Поводом филма Мирана Зупанича о наводном "лову на људе у Сарајеву"
ЈОШ 1509. године Еразмо Ротердамски је написао да је човекова природа таква да измишљено на њега оставља много јачи утисак од истине. И тај човек, кога спомиње Еразмо, изгледа да се није променио за ових пет векова.
Живимо у свету обмана, дезинформација, манипулација, превара, фабриковања лажи, спиновања зарад политичких интереса. Као да нам је савременик нико други до Паул Јозеф Гебелс, творац пароле "лаж поновљена хиљаду пута остаје лаж, лаж поновљена милион пута постаје истина". Тај "мали доктор" који је тврдио да "свира на души народа као што се свира на клавиру", имао је само један циљ - да "распламса вулканске страсти, изазове експлозију беса, покрене широке људске масе, хладнокрвно и срачунато организује мржњу и очајање"...
У ову његову реченицу могло би да стане готово све оно што су Србија и српски народ доживели и преживели од распада Југославије до НАТО агресије на самом крају прошлог века. Оптужбе против једног народа достигле су неслућене размере и само су се заоштравале и умножавале. Стизале су истовремено како од високо рангираних западних политичара, тако и од њихових медија. Из тог њиховог конгломерата није лако закључити ко је на кога више утицао.
И таман када су се те вулканске страсти у сатанизацији српског народа донекле смириле, али не и утихнуле, из Словеније је стигао документарни филм "Сарајево сафари" редитеља Мирана Зупанича који је још пре званичног приказивања узбуркао цео регион. Да напоменемо да је тек синоћ (субота, 10. септембар) доживео премијеру на фестивалу документарног филма "АJB DOC" у Сарајеву.
Укратко: То је прича о богатим странцима који су током рата у Босни и Херцеговини плаћали огромне суме Војсци Републике Српске и Југославије да са српских снајперских положаја убијају цивиле у Сарајеву. Ако су мете били деца, онда је цена била много већа.
Филм о монструмима који су имали болесну жељу да убијају цивиле и онима који су им то омогућавали конструисан је кроз нарацију анонимне личности. О главном сведоку се само зна да је Словенац који је у бившој Југославији радио за обавештајну републичку службу, наравно словеначку. Он наглашава да је од 1992. до краја 1994. у БиХ био 35 пута и описује како су странци, Американци, Канађани, Италијани,Руси..., убијали цивиле, а он је то пратио двогледом.
МИРАН Зупанич не пропушта да у ову филмску творевину укључи обавештајну службе Армије РБиХ која је, наводно, први пут, крајем 1993. сазнала за феномен "сарајевски сафари". Не пропушта да каже како су добровољци из Србије долазили на ратиште изнад Сарајева те је један од тих добровољаца из Параћина био заробљен и Алинијој служби и испричао о странцима који долазе да убијају недужан народ. Спомиње се да се овом темом бавили и италијански обавештајци.
Наравно, у овој причи, "ловци на људе" су на Пале стизали из Београда, а у српску престоницу су долазили авионима. И ту се отвара прва рупа у овој словеначкој конструкцији. Тадашња СР Југославија је под санкцијама и авиони са београдског аеродрома лете само за Тиват и Подгорицу.
Тих година Сарајево је у епицентру светске јавности. Готово све значајније телевизијске куће ударне информативне емисије почињу вестима из овог босанског града. Ретки су дани када приче о Сарајеву нису на насловним странама водећих новина. А Сарајево је пуно новинарских ала.
Ту је Кристијан Аманпур, "звезда" Си-Ен-Ена, затим Џон Фишер Бернс који је добио Пулицерову награду за причу о "силовањима у Босни", па још један "пулицеровац" Рој Гатман који фабрикује 57 српских концентрационих логора са 150.000 заточеника. Светску славу из Сарајева стекла је Александра Штиглмајер из "Штерна", па Мартин Летмајер из швајцарског листа "Велтвохе", па Херта Милер из "Франкфуртер алгемајне цајтунга"... Готово сви они су објавили и књиге у којима су исписивали грозоте о Србима, јер се тада "жанр српских злочина" баснословно плаћао. И нико од њих никада и нигде, ни у пола реченице, не наговештава причу о "лову на људе".
Аутор овог спинованог назови документарца у интервјуу "Ал џазири" је изјавио: "Чини ми се изузетно важно да сви, који имамо ту могућност, ширимо знање о феноменологији зла које је у људском бићу. Да би се том злу знали супротставити. Али, не властитим злом, већ појединачним и заједничким добром". Па кад је тако, зашто се господин Зупанчић није позабавио злом које је чињено у његовој дежели јуна 1991. у "малом прљавом рату". Овај времешни режисер тада је имао 30 година. У магазину "Око" РТС је рекао да се "добро сећа Југославије и братства и јединства". Али, изгледа да је заборавио како су његови земљци убијали осамнаестогодишње дечаке који су били наоружани маневарском муницијом. Многи од српских регрута, који су тамо служили војни рок, поубијани су методом метка у потиљак, на својим стражарским местима.
ЈЕДАН од таквих злочина збио се на тадашњој југословенско-италијанској граници 29. јуна 1991. године, код карауле Шкофија. Иако је дан раније проглашено примирје, припадници словеначке територијалне одбране заробили су и метком у потиљак убили Слободана Пантелића, капетана прве класе, из гарнизона у Илирској Бистрици, Бранка Седлара који је био грађанско лице на служби у ЈНА и војника Османи Мехмедина, родом из Македоније.
Сва тројица су били у возилу "пицгауер" који су територијалци зауставили и мучки ликвидирали. Територијалци, да би прикрили злочин, мртвима су накнадно ставили шлемове на главу и поново пуцали - да би изгледало да су погинули у борби! О овом злочину први је проговорио у својој књизи "Први пуцњи у СФРЈ" генерал Конрад Колшек, Словенац, иначе командант Пете војне области.
Још срамнији случај десио се код Холмеца, малог граничног прелаза ка Аустрији. Анали бележе да су тројица регрута - Зоран Јешић, стар 17 година, из села Сакуле код Панчева, Горан Малетић, 19 година из Новог Сада и Антоније Шимановић, 18. година, из Јабланице у БиХ - покушали да се предају држећи у рукама бели чаршав. Петнаестак година касније у јавност је процурио снимак на коме се лепо видело како су припадници словеначке ТО и полиције распалили рафал по војницима ЈНА. Камере аустријске телевизије ОРФ су све то забележиле. Иначе, поменута телевизија је истог дана, када се то догодило, емитовала снимак у емисији под насловом "Први ратни злочин почињен током распада СФРЈ".
Након што је Армија пристала 28. јуна на прекид ватре и повлачење у касарне Територијална одбрана те републике наставила је са нападима на ЈНА, па је већ првог дана примирја убила девет припадника југословенске армије...
И нико није одговарао за ове злочине.
И док су се територијалци сурово обрачунавали са недужним дечацима, у Србији се одигравала потпуно супротна прича. Када је словеначко руководство донело одлуку да повуче своје регруте који су код нас служили војни рок, они су били испраћени пријатељски, са храном за пут. Заборавили су то одавно у Словенији, као што су заборавили да је Србија пружила уточиште десетинама хиљада прогнаних Словенаца за време Другог светског рата, иако је и сама била у изузетно тешкој ситуацији. Због тога ваљда Срби у овој држави немају статус националне мањине, иако су по бројности други народ после Словенаца.
"Стране обавештајне службе су пратиле тај феномен и све тако изгледа да нико из међународне заједнице није интервенирао на начин да се тај сафари заустави", изјавио је ових дана Зупанич. Питање је колико су прсти обавештајаца умешани у овај његов памфлет, који се није случајно појавио баш у време када је Србија поново на брисаном простору западних центара моћи.
ПРИПРЕМЕ ЗА ДЕСЕТОДНЕВНИ РАТ
ВАРВАРИЗАМ у "десетодневном рату" није тешко објаснити, јавни простор годинама је испуњаван све оштријим говором мржње, здравом разуму несхватљивим оптужбама, измишљотинама најприземније врсте. Наговештаван је оштар сукоб са Србијом и Србима. Шта је значило и до чега је довело ово "припремање терена", видело се на познатом окупљању у Цанкарјевом дому у Љубљани 27. фебруара 1989.
Тај митинг организован је у знак подршке Словеније албанским рударима у "Трепчи" који су протестовали на Старом тргу код Косовске Митровице. Један од врхунаца цинизма тог митинга био је беџ који су носили његови учесници - Давидова звезда са натписом "Косово, моја дежела". На том манипулативном трагу, наводна "несрећна судбина" Албанаца на Космету поређена је са судбином Јевреја у нацистичкој Немачкој, политика Београда је осуђивана као "нихилистичка, цинична и варварска".
- У "Трепчи" се решава судбина Југославије! - поручивао је словеначки лидер Милан Кучан.
Врх ондашње словеначке власти уистину је после "малог прљавог рата" у јуну 1991. показао какав је смисао имало то дивљење иредентистичком "гандизму" - преко те побуне, Словенија је утрла себи коначан пут за отцепљење од СФРЈ.
ДРАМА У ФРАНЦУСКОЈ: Масовна пуцњава, учествовало неколико стотина људи
У МАСОВНОЈ пуцњави повезаној с трговином дрогом у западној Француској, тешко је повређено петоро људи, међу којима и један тинејџер, рекао је министар унутрашњих послова Бруно Ретаиллеау, пише Гардијан.
01. 11. 2024. у 11:25
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
ХРВАТ УГЛЕДАО СРПСКУ ЗАСТАВУ НА ПОДУ: Одмах упалио камеру и урадио ово - због његовог потеза се усијале мреже (ВИДЕО)
ИВАН из Хрватске одушевио је читав регион када је једним малим гестом показао како је мало потребно а јако лепо, држати се оне чувене реченице "воли своје, поштуј туђе".
01. 11. 2024. у 10:24 >> 10:28
Коментари (0)