ДОСАЊАЛЕ СМО СВОЈ НОВИ ДОМ: Испуњено обећање председника Вучића - погледајте шта се дешава са сестрама Валентином и Анђелом

РАДОСТ и осмеси озарили су јуче лица сестара Валентине (11) и Анђеле (12) Иванов, из села Драјинци на Власини, када су ушле у свој нови стан у месту Клисура где иду у школу. Из оронуле куће где су живели са болесним родитељима, мамом Снежаном и татом Иваном, преселиле су се у комфоран стан у који свакодневно стижу нове ствари и намештај за његово опремање.

Фото Ј. Стојковић

- Ваууууу! Не могу да верујем да ћемо ноћас да спавамо овде. Сањала сам и досањала свој нови дом. И своју собу - питала је старија Анђела.

Млађа Валентина чије су сузе дирнуле целу Србију срећно је скакутала по соби и говорила:

- Да да, да! Све је прелепо, једва чекам да ставимо наше слике.

Тако је испуњено обећање председника Александра Вучића, који је пре десетак дана потресен причом о тешком животу породице Иванов и застрашујућим фотографијама куће у којој живе, рекао да ће им лично помоћи, док ће надлежне државне установе, али и органи локалне самоуправе учинити све да пронађу трајно решење за њихове проблеме. Убрзо је у њихов дом дошла и министарка Дарија Кисић и кренуло је решавање проблема.

Foto: Фото Ј. Стојковић

POGLEDAJ GALERIJU

Срећна је јуче, била и Тамара Мисирлић (20), млада хуманитарка из Врања, која је прва обавестила јавност о животу Иванових. О девојчицама које су страховале од предстојеће зиме јер су живеле у крајње нељудским условима, недостојним човека у 21. веку.

Пре него што су стигле у стан, Валентина и Анђела су јуче наставу пратиле са пола пажње у својој учионици у Клисури. Неколико минута од школе сада им је нови дом. На првом спрату су просторије за њихове родитеље, као и кухиња и трпезарија, а на спрату пространа дечја соба. Девојчице су знале да ће у петак увече први пут преноћити у својој новој кући, али као да нису веровале, па су нестрпљиво ишчекивале "потврду" да ће им се највећа жеља испунити. За то време под "диригентском палицом" Тамаре Мисирлић опремана је јуче најпре соба за девојчице, а потом и остале просторије.

Када су девојчице стигле из школе у неверици су гледале камионе са намештајем. Кренуле су, потом, брзо ка својој соби степеништем кроз стан. Када су у њу ушле, Валентинин осмех разведрио је кишни дан. Радници који су монтирали намештај, нервозни јер им је киша успорила посао, нису успели да сакрију емоције због дечјег одушевљења.

Родитељи Снежана и Иван стигли су нешто касније. Били су остали у родном селу да спакују оно мало личних ствари и да их пренесу у нови дом. Један типичан дан на планини и пљусак одсекао их је поново од цивилизације па су дуго чекали да стигну у Клисуру. А кад су стигли, наговестили су да ће малу свечаност поводом усељења припремити наредних дана.

- Нек Бог да овом детету свако добро што нам је помогло да се више не патимо и живимо у оној шуми, са 24.000 динара социјалне помоћи и дечјег додатка - причала нам је јуче Снежана док је стидљиво окретала главу посматрајући нови дом.

У школи "Иво Лола Рибар" радост са девојчицама деле и њови школски другови, али и наставно особље. У овој образовној установи су бринули о девојчицама, сваки дан их возили и довозили, обезбеђивали им књиге, али и гардеробу.

Две девојчице ће зиму дочекати у топлом дому, а не у шуми од које су страховале. Ипак, ова породица неће бити на окупу. Њихов шеснаестогодишњи брат живи код тетке у Босилеграду, али ће их сада чешће посећивати. Надају се да ће сада моћи да им дође и сестра која се налази у хранитељској породици, док Иван и Снежана кажу да верују да сада имају шансу да своју ћерку врате кући. У међувремену, за девојчице је обезбеђена комплетна здравствена нега, јер је старијој девојчици потребна помоћ стручних лица.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације