У првим месецима пандемије 262.000 џамбо џетова ОВОГА је завршило као отпад: Запањићете се кад откријете шта је то

ИАКО у Србији не постоје прецизни подаци око количине медицинског и фармацеутског отпада, неке процене указују да се годишње створи око 4.000 тона од којих је бар 25 посто оног који спада у категорију опасног.

Фото: Промо

Ако се он не третира адекватно,оно што нас је лечило, може да изазове многе болести људи, али и животне средине.

Управо та чињеница је важно упозорење да се поштују све процедуре и европски стандарди за његово складиштење и третирање јер неке студије показују да у Србији један болнички кревет, има их 42.000, генерише 1,5 килограма медицинског отпада. У то спадају, лекови, шприцеви, маске, хигијенске рукавице, газе, тупфери, скалпели. Ту су и делови тела и органи, хемикалије.

По правилу, све то би требало да се третира у посебним постројењима, које поседује 66 здравствених установа. Међутим, истраживању Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) из 2020. године, које је спроведено у 17 локалних самоуправа, показало је да у време пандемије корона вирусом медицински отпад није сакупљан и одлаган на адекватан начин.

-Разлог за то крије се у чињеници што у Србији нема адекватних санитарних депонија на којима би посебно био одлаган овај отпад, већ он углавном заврши заједно са комуналним.То представља опасност по здравље не само људи који раде на депонијама, већ и због уништавања природе, загађења земљишта и вода.

С обзиром на то да је реч о опасном отпаду, на тај начин би се требало и односити према њему, што значи да радници који су са њим у контакту морају имати одговарајућу личну заштитну опрему - упозорава се у истраживању ГИЗ-а.

Фото: Промо

Да је корона довела до многих поремећаја у обвој области показала је и конференција „Куда иде отпад од ковида?“, одржана 2020. И на којој су еминентни стручњаци упозорили да се количина инфективног отпада због ове пандемије повећала за 30 до 40 одсто, чему је допринело и кућно лечење, сматрају стручњаци. То повећање, али и сумње да се он у овом периоду мешао са обичним, комуналним отпадом, су најопаснија варијанта. Ипак,то су само претпоставке јер Србија још увек нема детаљну анализу која би показала да ли је његово неправилно одлагање изазвало даље заражавање корона вирусом или неким другим болестима, односно колико смо оштећени услед небезбедног руковања.

Да ово није проблем само у Србији показују и подаци Светске здравствене организације (СЗО) из фебруара ове године, по којима је памндемија корона вирусом увећала количине медицинског отпада, што је велика претња по животну средину и здравље људи.

Фото: Промо

-Утврђено је да је већи део од 1,5 милијарди медицинских предмета које су Уједињене нације дистрибуирале у првим месецима пандемије завршио као смеће, што је једнако тежини 262.000 џамбо џет авиона. Међу отпадом је било највише рукавица за једнократну употребу. Процењено је да је 3,4 милијарде маски за једнократну употребу бацано сваког дана 2020. широм света. Пошто је већина маски направљена од пластике, тај отпад може да загади и земљу и воду, посебно у земљама са мање развијеним системима за управљање отпадом - стоји у извештају СЗО.

Ова Организација је такође утврдила да више од половине здравствених установа у сиромашнијим земљама није у стању да се безбедно носи са медицинским отпадом.

- Првих осам милијарди вакцина против ковида-19 датих на глобалном нивоу створило је 144.000 тона отпада, првенствено у облику шприцева и игала, који могу да доведу до заражавања здравствених радника ако се не одлажу пажљиво. Али има и позитивних примера, као што је у Аустралији, где су истраживачи користили одбачене маске за лице као материјал за изградњу путева тако што су их уситњавали и сушили на високим температурама - наводи СЗО.

Фото: Промо

Ипак, Аустралија је реткост јер је третирање медицинског отпада изузетно скупо због чега мање развијене земље не могу да изнесу тај терет. Неке процене Брисела показују да оно кошта око 20.000 евра по тони а очекује се да буде још скупље јер државе ЕУ неће моћи у будуће да га извозе у Кину.

Србија покушава да у складу са својим могућностима примени европске стандарде у овој области и у Програму управљања отпадом од 2022. до 2031. године је дефиниасала стање али и мере. Оно што је интерсантно то је да су цифре, које се спомињу у овом документу о количинама, углавном базиране на проценама. По тим проценама у 2020. години је третирано 3.509 тона медицинског отпада од чега чак 3378 тона оног чије сакупљање и одлагање подлеже посебним захтевима због спречавања инфекције.

Оно што посебно забрињава, а што се у Програму констатује, је то што у Србији још увек нема капацитета за управљање фармацеутским, цитостатским и хемијским отпадом из здравствених установа. Поред тога, неупотребљени лекови из домаћинства и они којима је истекао рок употребе , често се одлажу у контејнере за комунални отпад. Количине тог отпада се не знају тачно али процене указују да на полицама српских домаћинстава годишње се нађе око 50 тона фармацеутског отпада.

Због пандемије корона вирусом, Министарство заштите животне средине је у фебруару 2020. године утврдило Упутство за поступање са инфективним и медицинским отпадом у току ове епидемије. По том документу сав отпад који настаје од пацијената који су заражени коронавирусом је инфективни медицински отпад, односно опасан отпад, те се као такав мора третирати пре одлагања односно стерилисати и самлети. То практично значи да се морају поштовати препоруке Светске здравствене организације по којима инфективни медицински отпад који настаје од пацијената који имају ЦОВИД-19 третира се у аутоклавима поступком стерилизације на 121 и више степени целзијуса са циклусом од 60 минута и под притиском. Након тога се обавезно дроби пре одлагања на депонију. Стерилизација отпада може бити сува, влажна, хемијска, УВ и комбинована. Потврђена и најефикаснија метода је стерилизација воденом паром и високим притиском. Укупан број аутоклави је 121 и инсталирани су у здравственим установама а капацитет је од 40 до 60 тона медицинског отпада годишње.

Неадекватна контрола, због малог броја инспектора, ситуацију чине сложеном због чега је Програмом управљања отпадом у периоду од 2022. до 2031. године дефинисана посебна мера. Она подразумева да се за потребе успостављања адекватне мреже постројења за третман опасног медицинског и опасног фармацеутског отпада, изгради постројење за њихово спаљивање.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације