СРПСКА КОЛЕВКА У МРАКУ НЕБРИГЕ: Разарање цркве код Новог Пазара отворило питање заштите наше баштине

БЕЗОБЗИРНО уништавање остатака српске средњовековне цркве и гробља из 14. века на новопазарском локалитету Латинска црква у Постењу отворило је болно питање истраживања и заштите пребогате, а непознате националне баштине у колевци српске државе.

Достиника код Сјенице прва престоница "крштене Србије", Фото Б. Субашић

Она би остала непознаница да није било покојне Драгице Премовић Алексић, археолога и директора Музеја "Рас" у Новом Пазару, која је препешачила више 2.359 квадратних километара и пописала и објавила 1.500 археолошких локалитета Старог Раса.

Међу њима су и споменици преднемањићке Србији чији је најбоље очуван локалитет Драгица открила у селу Врсенице код Сјенице. Истраживања тврђаве на брду Клик показала су да је реч о остацима Достинике, преднемањићке престонице "крштене Србије". Она је само делимично истражена, а до данас није конзервирана ни представљена јавности.

Систематских археолошких истраживања није било ни у долини Дежевске реке, где се налазило средњовековно цивилно насеље Дежева и дворови Немањића, од Немање до Уроша Првог Великог. Овај простор је 1978. и 1979. први пут извиђан ради прикупљања података о налазиштима, а до данас је минимално ископавано. Узвишица у засеоку Мишчићи је обележена крстом, јер се ту по народном предању родио Растко Немањић, будући српски просветитељ и први архиепископ Свети Сава. Било би логично да се ту налазио Немањин двор, али то не знамо, јер није било истраживања. Ископани су темељи дворске цркве у којој је по предању Растко крштен, али простор око ње није истражен?!

Како је могуће да институцијама Србије није било интересантно археолошко истраживање Старог Раса у ком је Србија рођена? Одговор смо тражили од стручњака и наишли на ћутање, после објашњења: "Не бих да се замерам". На анонимности је инсистирао и један од најугледнијих српских археолога, дугогодишњи универзитетски професор и члан Археолошког института. Није желео да му се наводи име јер "не жели сукоб са анационалним, а врло утицајним појединцима" у академским круговима.

- Од Другог светског рата национална археологија је табу. Они који су се усуђивали да га наруше, трпели су последице. "Средњовековци" ћуте јер им је жива успомена на деградацију и понижења великих каква је преживео чак и др Ђорђе Јанковић, доајен српске националне археологије. Као младог археолога у СФРЈ професор Војислав Јовановић ме је саветовао: "У Србији можеш да истражујеш све, осим српске прошлости. Конкуриши за ископавање антике или праисторије, па успут закачи и нешто наше". Само захваљујући колегиници Драгици Премовић Алексић ми имамо детаљно пописане локалитете у Расу - рекао нам је.

Њени налази стварају јасну слику области Рас са градом Расом као "столним местом" и мноштвом насеља, трговишта и утврђења из које су Немањићи покренули успон српске средњовековне државе. Упркос познатом богатству баштине истраживања на многим местима нису ни започета, па су о њима и даље најсвежије информације Каницови извештаји из 19. века. Област Старе Србије су први ради евидентирања археолошких локалитета и споменика културе тек 1951. обишли архитекте Ђурђе Бошковић и Бранислав Вуловић, а после њих 15 година нико није долазио. Тек када је је 1965. основан Завод за заштиту споменика културе у Краљеву почело је прво организовано и систематско рекогносцирање - преглед терена и бележење података о постојећим споменицима и потенцијалним налазиштима. Тада су у свет отишли први подаци о манастиру Сопоћани и његовом сликарству - "ренесанси пре ренесансе", цркви светог Петра и Павла у Новом Пазару, коју су утемељили ученици Светог апостола Павла и остацима монументалне тврђаве Стари Рас.

Foto: Фото Б. Субашић

POGLEDAJ GALERIJU

Светска стручна јавност била је фасцинирана и Стари Рас са Сопоћанима је већ 1979. уврштен на листу светске културне баштине под заштитом Унеска. Археолошки институт осамдесетих најзад почиње интензивнији преглед терена, а од деведесетих интензитет истраживања се смањује. После 2000. она практично престају јер, по сведочењу археолога, тадашње државне институције нису хтеле да их финансирају.

СКРИВЕНА И ЗАБОРАВЉЕНА БАШТИНА

ОД 1981. до 1986. обављена су и ископавања на великом броју локалитета на простору Старог Раса са невероватним резултатима. Само у Новом Пазару је ископавано на 18 локалитета, на подручју Сјенице сондирано је пет утврђења, на територији Тутина ископавања су обављена на седам утврђења, две цркве и три насеља. А то је само мали део баштине - говорила је пре неколико година за "Новости" Драгица Премовић Алексић.

Препоручујемо

Друштво

1 5

ПРАВЕ АУТО-ПЛАЦ НА СРПСКОЈ ЗАДУЖБИНИ? Упркос забрани уништени остаци цркве и гробља из 14. века у Постењу код Новог Пазара

05. 10. 2022. у 09:00

Друштво

8 6

ЗБРИСАЛИ ОСТАТКЕ СРПСКЕ БОГОМОЉЕ И ГРОБЉА ИЗ 14. ВЕКА: Неодговорни грађевинари уништили средњовековни локалитет Латинска црква у Постењу

04. 10. 2022. у 12:25

Србија

0 0

ВАНДАЛИЗАМ У НИШУ: Са споменика на Старом гробљу украден историјски вредан барељеф

08. 06. 2022. у 09:53

Друштво

0 4

СКРНАВЉЕЊЕ ИКОНА И ИКОНОСТАСА У ЦРКВИ У ВРАЊУ: Полиција трага за вандалима, стручњаци процењују штету (ФОТО)

07. 06. 2022. у 08:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације