ЧУО је врисак, отуд од пијаце. И јауке. Излетео је из куће. Видео је, пропињу се коњи. Испод њих деца. У трену је био под тим копитама. Рукама, снагом дива, а такав је био, и на поглед и у срцу, задржавао је копита, ногама гурао децу.
Ovakvih clanaka treba Srbiji, a ne rijaliti, tracevi, parade pedera i slicne besmislice.
Коментари (1)