ЕМЕРИТУСИ ТРАЖЕ СИГУРНА ПРИМАЊА: Удружење угледних пензионисаних универзитетских професора тражи да се реши њихов финансијски статус
ЗВАЊЕ професора емеритуса на шест државних универзитета у Србији има 106 професора. Највише их је на Универзитету у Београду - 53, следи Универзитет у Новом Саду, на коме је у овај статус избрано 42 професора.
Емеритуси са ректором, Фото Универзитет у Београду
На универзитетима у Нишу и Крагујевцу има их по четворо, а на Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици двоје, док на Универзитету у Новом Пазару овај статус има само један професор. Универзитет уметности у Београду има седам емеритуса.
Иако је то највише академско знање које добијају само одабрани, њихов финансијски положај није системски уређен и разликује се од факултета до факултета. То се најбоље видело на недавном случају академика Ивана Гутмана, који је као емеритус на Природно-математичком факултету у Крагујевцу добијао надокнаду за рад, а када је требало да му продуже уговор, понуђено му је свега 30 одсто дотадашње надокнаде. Одбио је и сарадња је раскинута, али његово звање остаје доживотно.
Звање професор емеритус установљено је Законом о високом образовању из 2005. године, бирају их сенати универзитета на предлог факултета. Укупан број професора емеритуса не може бити већи од три одсто од укупног броја наставника универзитета.
Сенат Универзитета додељује звање професор емеритус посебном одлуком редовном професору у пензији, који је обављао функцију ректора Универзитета, уз његову сагласност. Прописима је предвиђено и да професор емеритус може учествовати у извођењу наставе на мастер и докторским студијама, бити ментор и члан комисија у поступку израде и одбране докторских дисертација. Такође може да буде члан комисије за припрему предлога за избор наставника Универзитета и да учествује у научно-истраживачком раду.
Како би се решио проблем са надокнадама за њихов рад, које се исплаћују из средстава факултета, али и то што не могу да добијају новац за пројекте у којима учествују, а који се често добијају захваљујући њиховом ауторитету, основано је Удружење професора емеритуса државних универзитета Србије. За председника је изабран проф. др Бранко Ковачевић, за потпредседнике проф. др Радмила Недучин Маринковић, проф. др Дејан Поповић и проф. др Ћемал Долићанин, а изабрано је и 15 чланова Скупштине.
- Већ смо разговарали са министром просвете Бранком Ружићем и предложили да се допунама Закона о високом образовању или неким другим актом реши финансијски статус професора емеритуса - каже за наш лист проф. Ћемал Долићанин.
- Наишли смо на разумевање просветних власти, али како су у међувремену били избори и како је процес формирања нове владе у току, не желимо да вршимо притисак. Проф. Долићанин напомиње да је реч о минорним средствима и да би професорима емеритусима требало изаћи у сусрет.
- Нелогично је да бирамо емеритусе, а да немају неки финансијски додатак - каже наш саговорник уз очекивање да ће им нова влада изаћи у сусрет и решити ово важно питање.
ПОДРШКА РЕКТОРА ЂОКИЋА
РЕКТОР Универзитета у Београду проф. др Владан Ђокић рекао је да статус професора емеритуса, који служе на понос, мора бити јасно дефинисан. Он им је раније поручио да ће УБ свим снагама и могућностима подржати оно што желе да остваре као скуп изузетних научника.
Препоручујемо
"СВЕОПШТИ РАТ" Стигло велико упозорење Америци
ВИСОКИ ирански званичник упозорио је да ће сваки напад на његову земљу бити сматран „свеопштим ратом“ док се америчка ударна група носача авиона приближава региону.
24. 01. 2026. у 09:31
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
НАЈСТАРИЈИ ЈУГОСЛОВЕН: Доживео 132, израсли му трећи зуби
У АКЦИЈИ некдашње ревије Yуго папир “Тражимо најстаријег Југословена“ 1978. године новинари су се запутили у село Ораш Плање удаљено од Тешња десетак километара, где је живео Мехо Хаџић.
23. 01. 2026. у 16:47
Коментари (0)