Друштво

КОЛОНА НИЈЕ БИЛА ВОЈНА МЕТА: У Сарајеву одржан главни претрес за "Добровољачку", за шта је оптужена Ганићева група

С. М.

27. 10. 2022. у 07:45

ОВО је јуче поручио тужилац Тужилаштва БиХ Младен Вукојчић на главном претресу против групе предвођене Ејупом Ганићем, високопозиционираним функционером ратног режима Алије Изетбеговића, оптужене за познати ратни злочин против војника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

КОЛОНА НИЈЕ БИЛА ВОЈНА МЕТА: У Сарајеву одржан главни претрес за Добровољачку, за шта је оптужена Ганићева група

Вукојчић је истакао да ће Тужилаштво током поступка доказати одговорност за ратни злочин над војницима ЈНА, који су се под пратњом Унпрофора, евакуисали из касарне "Бистрик" у Сарајеву. У својеврсној заседи велики број војника је убијен, а рањеници и заробљеници су преживели тортуру. У истој колони немилострдно су убијани и цивили, а колона није могла да буде легитиман војни циљ.

Из Тужилаштва су предложили саслушање 277 сведока и више вештака, а приложено је више од 500 материјалних доказа којима се поткрепљују наводи оптужнице.

Одбрана оптужених поручила је на главном претресу да ће предложити доказе којима ће срушити оптужницу.

Суђење Ганићу и групи, иако је оптужница подигнута још 27. априла, више пута је одлагано, а на почетак главног претреса чекало се пун месец. Осим Ганића, оптужени су и Заим Бацковић, Хамид Бахта, Хасан Ефендић, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб, Исмет Дахић и Махир Жишка. Њима се ставља на терет да су 3. маја 1992. године напали небрањену мешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, која је под пратњом мировних снага УН напуштала град. Они су оптужени да су у оквиру својих функција и овлашћења заједно са својим подређенима планирали, подстрекавали и извршили овај брутални напад.

Такође, терете се да нису спречили убиства и рањавања војника и цивила, као и да су одговорни за мучење и нечовечно поступање према заробљеним војницима, те да су помагали починиоцима након извршеног злочина.

Према сакупљеним информацијама, у масакру у самој Добровољачкој улици 3. маја 1992. године, као и злочинима који нису почињени на овом месту, али јесу у истим околностима (припадају "предмету Добровољачка"), убијена су 42 припадника ЈНА.

САРАДЊА СА ТУЖИЛАШТВОМ

ДИРЕКТОР Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица РС Милорад Којић истиче да постоји довољно материјалних и других доказа да се одговорни за стравични злочин у Добровољачкој адекватно казне.

- Републички центар је активно годинама учествовао у прикупљању ових доказа и све то време активно сарађивао са представницима надлежног тужилаштва - наглашава Којић.