ВЕЛИКИ РЕД НА КАЛЕМЕГДАНУ: Верници долазе на поклоњење Светој Петки

ДОЦЕНТ на Православном богословском факултету јереј Сава Милин најпре је пожелео срећан празник свима, подсетио нас да је Света Петка велика заштитница Срба, али нам и открио да се у ову светињу верници скупљају и сваког петка, а не само 27. октобра

Фото: Милена Анђела

Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас славе Свету Петку, а управо из тог разлога, црква која носи име по једној од најпоштованијих светитељки на Калемегдану и овог јутра, на дан када се она обележава, пуна је од ране зоре.

Верници су се у њој окупили још у 5 сати, када су се формирали редови. У дворишту, где се сече колач, доста је верника који данас славе, али и оних који су дошли да испоштују овај празник. Многи овај дан прослављају као другу славу, јер им је Света Петка помогла.

Драгица Станковић слави Свету Петку из два разлога, и не прође ни година а да она не дође у ову светињу на Калемегдану.

- Овде сам зато што је данас Света Петка, коју славимо, а и зато што нас је она спасила. Узећу, наравно, и свету водицу - рекла је Драгица Станковић и свима пожелела срећну славу, а затим поручила:

- Стално да долазите у ову цркву.

Једна од верница коју смо затекли не слави преподобну Параскеву, али сваке године на данашњи дан сече колач.

- Ми данас не славимо, али сваке године доносимо колач и сечемо га за здравље. На јучерашњи дан нам је син оперисан, био је у болници и ово је у знак захвалност - рекла нам је она.

Сваке године у ову цркву долази и Драган Шишић, који, такође, из ње не излази без свете водице.

Фото: Милена Анђела

- Славимо, иначе, Свету Петку. Сваке године долазимо у ову цркву. Како обичај налазе сваке године дођемо овде, пресечемо колач, а онда даље редом сви остали обичаји. И, сваке године узимамо свету водицу - каже Шишић.

Доцент на Православном богословском факултету јереј Сава Милин најпре је пожелео срећан празник свима, подсетио нас да је Света Петка велика заштитница Срба, али нам и открио да се у ову светињу верници скупљају и сваког петка, а не само 27. октобра. 

- Многи долазе свакога петка када износимо део моштију Свете Петке у Цркви Ружици на Калемгдану, али је данас посебан празник зато што 27. октобар сам дан када се Света Петка празнује. Не зна се много о Светој Петки. Живела је на прелазу 10. на 11. век у Епивату недалеко од Цариграда, а то је данашња Турска. Оно што је значајно да су мошти Свете Петке крајем 15. и 16. века биле целе у Србији али су под најдездом сулејмана 1521. године мошти понели Срби са собом и налазе се у Јашију. Само део моштију, два прста сачувана су овде и њих износимо - казао нам је јереј Сава Милин.

Он каже да је најважније овај дан обележити светом литургијом.

- Нас све је окупио Бог и ми прослављамо Свету Петку. Најважније је што имамо две литургије, прву у 6.30 сати код капеле Свете Петке, а другу у Цркви Ружици у 9 ујутро - рекао нам је јереј Сава Милин и објаснио да се данас, пошто је четвртак, не пости.

Капела Свете Петке се налази у Доњем граду Београдске тврђаве и подигнута је на месту чудотворног извора, у непосредној близини цркве Ружица, подигнуте после 1867. године. Извор лековите воде налази се у самом олтару капеле. Садашња капела је саграђена 1937. године по пројекту архитекте Момира Коруновића. Њене унутрашње зидове и сводове покривају мозаици, које је 1980-83. године израдио сликар Ђуро Радуловић.

Фото: Милена Анђела

 

Капела Свете Петке је подигнута у периоду када су мошти ове светитељке премештене у Београд. Њене мошти су пренете на молбу кнегиње Милице султану. Део моштију је пренет 1417. године у капелу коју је подигао непознати великодостојник из Доњег града. Након турског освајања Београда 1521. мошти су однете у Цариград. 1641. године их откупљује молдавски војвода и преноси у град Јаши. Црква Ружица и даље чува једну частицу моштију Свете Петке.

Пре данашње озидане капеле, постојала је раније капела земуница на падини изнад данашње капеле. Та првобитна капела је била у облику земунице у коју се улазило низ степенице. Споља су се видела само врата и над њима крст. На крају улаза водио је један мали ходник до извора бистре и хладне воде. Зидови са обе стране улаза били су украшени иконама. Због лошег стања, на иницијативу патријарха Варнаве, на данашњем месту је изграђена и освештана капела на дан Свете Петке 1937. године

Приликом копања темеља пронађени су остаци неког старијег храма и ископане су бројне кости војника погинулих током одбране Београда 1914. и 1915. године. Стара капела је уклоњена почетком октобра 1935, у темељима и околном парку су пронађене лобање "вероватно људи које су Турци погубили", као и надгробне плоче неколико угледних Турака, међу којима и везира Марашли Али-паше.

При овој цркви изграђена је крстионица по узору на апостолске.

Капела је двапут живописана. Први живопис је урадио академски сликар Владимир Предојевић. Тај живопис је брзо пропао због лошег квалитета материјала који је коришћен током радова, па се други пут користила техника мозаика. Други живопис је урадио београдски сликар Ђуро Радуловић између 1975. и 1982, а освештао га је патријарх Герман 27. фебруара 1983.

Фото: Милена Анђела

Капела Свете Петке је посећена сваког дана, али нарочито петком и славама храмова. На дан Свете Петке 27. октобра тешко је доћи до саме капеле. Сваког петка пре подне служи се у цркви Ружици света литургија са читањем канона Светој Петки и целивањем светих моштију, а после подне се служи у капели вечерње исто са читањем канона Светој Петки и целивањем моштију. Овај обичај да се петком чита канон Светој Петки и целивају њене свете мошти прастари је обичај. Служење литургије и читање молебана над моштима Свете Петке петком је обичај Срба у Београду настао преко сто година пре турске власти у Београду.

Изворе крај светиња народ зове водицама. Вода у овим изворима освећује се и народ је нарочито поштује. Водица Свете Петке у Београду нарочито ужива велико поштовање верника и то још из прастарих времена. Постоји народно предање о витезу који је пронашао извор лековите воде на ушћу двеју река. Краљева кћи се излечила том водом и изнад тог извора је подигнута црква Ружица по њеном имену.

Интересантан је податак да је околина тадашњег Београда била прекривена густом шумом, тако да је извора било на све стране. И тада је овај извор Свете Петке био јачи него данас.

(телеграф.рс)

БОНУС ВИДЕО:

СТАР ЈЕ 60 ГОДИНА: Највећи шаран на свету, упецан на слободним водама, ухваћен код Смедерева

Препоручујемо

Друштво

0 0

КОЛОНА НИЈЕ БИЛА ВОЈНА МЕТА: У Сарајеву одржан главни претрес за "Добровољачку", за шта је оптужена Ганићева група

27. 10. 2022. у 07:45

Друштво

0 1

ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА ЧЕТВРТАК, 27. ОКТОБАР: После магловитог јутра уживајте у дивном сунчаном дану

27. 10. 2022. у 00:21

Свет

0 0

ЖЕНА ПРЕМИЈЕРА, А НЕМА ДРЖАВЉАНСТВО БРИТАНИЈЕ: Животна прича богате супруге Ришија Сунака

26. 10. 2022. у 16:21 >> 16:29

Друштво

0 0

КАКО НАС "ЗАКИДАЈУ" НА ПРЕХРАМБЕНИМ ПРОИЗВОДИМА? Овако смањују грамажу и литражу намирница

26. 10. 2022. у 08:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације