ЧЕХ ПОСТАО ПРАВОСЛАВАЦ: Крстио се у малој сеоској цркви на западу Србије

Н. ЈАНКОВИЋ

02. 11. 2022. у 11:00

НЕКИ други, чудан и ружан Бог, нимало христолик, владар непогрешивих, самозаљубљених, охолих и само својих, влада светом.

ЧЕХ ПОСТАО ПРАВОСЛАВАЦ: Крстио се у малој сеоској цркви на западу Србије

Млади Чех у Дрежнику са родитељима и пријатељима, Фото Н. Јанковић

За једног Чеха, Јиржија Климова (26), студента завршне године филмске режије, такав поредак ствари неприхватљив је и погубан: младић из Остраве у покрајини Моравској, из чешког индустријског "челичног срца", приступио је Светој тајни крштења далеко од куће - у Цркви Успења Пресвете Богородице, у ужичком селу Дрежник.

Дан у коме ће Јиржи постати Ђорђе михољски је топао, необично сунчан за позну јесен у селу на западу Србије. Догађај је свечан и важан, под неовизантијским сенкама храма срећемо Јиржија. Његови родитељи Ирена и Јаромир издалека су допутовали, сестра Лара која очекује принову морала је остати код куће, ту је младићев побратим и кум Лазар Ресавац са својима, окупили су се пријатељи које је Јиржи стекао у Србији.

Свештеник овдашњи Станимир Мирковић припремио је оглашеног Јиржија, за чин крштења.

Увео га у Симбол вере, обавио погружење у освештану воду крштења. Док окупљени призивају имена Свете Тројице, присуствујемо миропомазању.

Јиржи, кум Лазар Ресавац и свештеник Станимир Мирковић, Фото Н. Јанковић

На корак одатле, изван порте најгласнији је метеж очајника, најбучније су речи оних који би далеко. Поново је боље другде. Опет су овдашње перспективе тамне. Тешко је и сви би под једну шљиву, ако већ остају. Остали би да оду. Једино би Јиржи да дође. Ову намеру, дубоко промишљену је остварио.

Каже уз осмех, са Балкана нема бежања.

- Моје мисли и Србија срели су се у ратној 1992. години. Дакле, почетна тачка мог интересовања за Србију је година пре оне у којој сам рођен. Догодило се, да сам 2019. снимао документарни филм о једном необичном човеку, о Родољубу Рокију Вуловићу, ратном певачу из Републике Српске. Његова земља је нестајала. У рату, сред тих срушених снова "говорило" се не једино оружјем, парадоксално, говорило се и стиховима. Све то је тек увод у моје упознавање Србије - објашњава Јиржи у порти дрежничке цркве - Мој отац је Бугарин, православље ми није било страно. Пуно сам о хришћанству учио и схватио сам да је православље за мене једини могући избор. Након што сам снимио филм, путовао сам по Србији, тадашњег интернет познаника а сада мог кума Лазара, питао сам уобичајене ствари, како да нађем смештај, шта да видим у Београду"

У року од једног часа, Јиржи је имао обезбеђен смештај, храну, пиће, одмах су стигли позиви на дружење, чак су му и новац нудили ако зафали. Из једног хладнијег, Јиржи је закорачио у свет топлији и испуњенији и требало је мало времена да прође, да млади Чех прихвати за њега и за данашње Европљане непојмљиво гостољубље.

На месту где се срцем претходно налазио, одговора на трагедије, на ненадокнадиве губитке није било. Није било обале за узбуркано море туге. Нико да разуме, да неки живот, нечији живот, може бити важан или важнији од сопственог. Све у души скупљено, као у неком туђем свету - проглашавано је тек за - неки живот туђи. Ни радост се не дели како ваља. Саосећање, помоћ мислима и срцу, утеха, све је то било негде далеко. Испоставиће се, у Србији.

- То време за мене је било преломно. Моја душа се тада борила, бирала је између два пута.

Гледао сам у одустајање, у смрт и тек назирао онај исправан пут који нуди живот. Прошлог лета, у таквом дубоко личном проживљавању света, одлучио сам да још једном дођем у Србију. На овом путовању сам сазнао да је живот чудо, а од овдашњих људи сам научио за мене до тада непојмљиво - истиче млади Чех, на одличном српском језику - Вера овдашњих људи ми је помогла и постала је моја. Сусрет са српским селом, са овдашњим људима и са једним добрим начином живота мене је оплеменио. Уместо да само прођем овим крајем као што сам планирао, догодило се да су ме људи разумели, задржали и прихватили, а за мене је начин живота са свим сеоским пословима и дружењима био откровење. Од Дарка Јованетића који је живео у мојој земљи, добио сам прве лекције српског језика још пре снимања мог документарца о Републици Српској. Једноставно, мислио сам да није примерено да са људима из РС, нарочито са њима, говорим на енглеском језику, нарочито није лепо да их на том језику снимам, далеко поштеније је било научити један диван језик.

Уочи крштења у Цркви Успења Пресвете Богородице, свештеник овдашњи није олако испунио захтев младог човека који се огласио. Није га, уосталом, никад раније срео и то је уобичајено. Почетни скептицизам, нестао је и убрзо је одобрење владике стигло у дрежничку цркву.

Са потпуним разумевањем пред вечношћу и царством небеским, новокрштени, Ђорђе, прими тако печат дара Духа светога.

И поста православац.

Јиржи са пријатељима на Рзаву , Фото Н. Јанковић

КОШУЉА КРАЉА АЛЕКСАНДРА

ЧЕШКА одакле Јиржи долази, данас се сматра најатеистичкијом државом у Европи, а статистике говоре да су међу малобројним верницима најбројнији католици. По попису из 1991. године, у Чешкој и Словачкој, било је око 53.000 православних верника. У Прагу на Олшанском гробљу постоји православна црква, у чијој су крипти посмртни остаци 130 српских заробљеника из Првог светског рата. Ту је похрањена и реликвија - крвава кошуља краља Александра, покровитеља православља у Чешкој, а коју је носио на дан атентата у Марсељу 1934. године.

ПРИХВАТИО САМ ДРЕЖНИЧКУ ПОРОДИЦУ

ЈИРЖИЈЕВИ пријатељи из Дрежника Милена Миливојевић и Наташа Спасић, кум из Горњег Милановца Лазар Ресавац, његов први учитељ српског језика Дарко Јованетић, данас су ови људи Јиржијева друга породица.

- Као и овдашња остала многобројна родбина - додаје кроз смех Јиржи - Оно што ми је Бог великодушно дао, прихватио сам.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”