У ВЕЛЕГРАДУ, А ЦЕО ЖИВОТ ПОД СВЕЋОМ: У кући породице Михајловић сијалица никада није засветлела (ФОТО)

У КУЋИ породице Михајловић на Макишком пољу код Аде Циганлије, свега осам километара од Теразија и још мање од Београда на води, сијалица никад није засветлела.

Фото И. Маринковић

Супружници Бранко (67) и Биљана (65), али ни њихова деца Светлана (31) и Милош (25), не знају шта значи живот у дому са струјом. Никада се нису, као породица, окупили увече испред телевизора да гледају омиљену серију, немају фрижидер, а ни веш-машину. Њихов дан завршава се чим падне мрак, када гасе свећу и иду да спавају. Живе од Бранкове пензије и Светланине социјалне помоћи, што једва пређе 20.000 динара месечно.

Горка свакодневица ове скромне и поштене породице оставила је траг на здрављу сваког Михајловића. Милош и Светлана од рођења имају потешкоћа у развоју, а њихова мајка Биљана чека операцију кука. Креће се тешко, уз помоћ штапа. Деценије живота у мраку, под свећом "навукле" су катаракту на оба Бранкова ока. Једно је оперисао, а за другу интервенцију чека.

Мада су тешког материјалног и здравственог стања, Михајловићи не траже милостињу. Не седе скрштених руку, раде колико могу и труде се да деци обезбеде основно. Да нису гладни. Њихова највећа жеља је да им се прикључи струја, и помогне око сређивања куће. Безброј пута су се обраћали надлежнима, али сем једнократних новчаних помоћи, трајног решења није било.

Foto: Фото И. Маринковић

POGLEDAJ GALERIJU

- У овој кући, где смо рођени и моја деца и ја, никад нисмо имали струју - прича нам домаћин Бранко. - Није реч о дуговима, него нико никад није хтео да постави четири или пет бандера од главног пута до наше куће, те да "развуче" жице и споји нас. Тражили смо од општине Чукарица много пута да нам омогући прикључак на електричну енергију, сви су све обећавали. Како прођу који избори, тако забораве на обећање.

Михајловићи кажу да су им надлежни говорили како кућа није легализована, те да због тога не може да добије струју. Међутим, нисмо могли да не приметимо да се у комшилуку ове породице налази ромско насеље где људи живе у новим металним контејнерима, које не само да има електричну енергију, него и јавну расвету!

- Боли ме када видим да на улици светли, а код мене мрак - каже Биљана, задржавајући сузе. - Како да ми не буде тешко кад мој Миша иде да легне у седам увече, и каже "ех, мама кад бисмо имали телевизор, да слушамо музику"... Сав веш перем на руке, Светлана понекад не може да контролише физиолошке потребе па мењам постељину и пресвлачим њу неколико пута дневно.

Са тешким боловима у куку, Биљана се једном руком ослања на штап, док другом кува ручак на "смедеревцу".

- Деца ко деца, воле млеко, воће, неки слаткиш... Трудим се да им то купимо кад год можемо. Сад смо набавили купус да га спремимо за зиму. Лети је лакше, садимо мало поврћа у башти, па се увек спреми ручак - говори Бранко.

У трошној кући немају купатило. Воду за купање греју на шпорету. Њихово двориште, али и прозоре куће краси цвеће, које Михајловићи негују са много љубави и пажње. Током пролећа и лета, носе саксије на пијацу па успеју и да зараде неки динар. Брину и о неколико својих мачака и паса. Отац и син секу дрва за огрев, и себи и другима за продају. Милош је завршио специјалну школу, вредан је и помаже родитељима. Светланино здравствено стање је теже, па мајка или отац морају да буду стално уз њу. Миша спава у поткровљу куће, где је средио свој кутак. Први мрак је његово доба за починак. Мали транзистор на батерије је једини прозор у свет ове добре, али заборављене породице.

Увођење струје решило би многе проблеме са којима Михајловићи кубуре, живот би им био лакши. Нељубазни чиновници са којима су се Бранко и Биљана сусретали док су тражили помоћ за децу, и "слање" ових скромних људи по канцеларијама и шалтерима, који не знају шта је струја, а камоли како се шаљу мејлови и дописи, учинила је да се осећају одбачено, заборављено, као да не живе у Београду. Али, не губе наду.

- Миша и Светлана су нам све. Имамо још једну ћерку, она не живи са нама, запослена је. Дође нам, купи храну, кафу, помогне колико може. Ма, само кад би нам дошла та струја…

КРЕДИТ ПРЕПОЛОВИО ПЕНЗИЈУ

БРАНКО каже да његова пензија износи око 20.000 динара. Међутим, рата кредита преполови овај износ. Са ћеркином социјалном помоћи, то је недовољно и за лекове, камоли за пристојан живот. Радио је као ноћни чувар у једној оближњој фирми, али кад су почели проблеми са видом, добио је отказ.

НЕ ВРАЋАЈУ ЛИЧНУ КАРТУ?

КАКО нам је рекла Биљана, њихова старија ћерка тражила је старатељство над својом сестром Светланом. Поднела је захтев пре четири године, али тада су почеле бирoкратске компликације.

- У Центру за социјални рад узели су Светланину личну карту и још је нису вратили. Ћерка није добила старатељство, а ни документа назад. Сада је проблем кад треба да купим лекове за Светлану, не могу без личне карте. С обзиром на то да она и Миша користе "бромазепам" онда преполовим његову терапију, да би имала и она.

Препоручујемо

Београд

0 3

ЦЕНЕ ЗАМЕНУ ГУМА ПО ЛОКАЦИЈИ РАДЊЕ: У Гроцкој 2.000, у граду 3.600 динара за комплетну монтажу

04. 11. 2022. у 11:11

Београд

1 1

ТАКСИ ВОЖЊА ПОНОВО ПОСКУПЉУЈЕ? Савез ауто-такси удружења Србије поднео је захтев за корекцију цене услуга

04. 11. 2022. у 08:21

Београд

2 0

ЗА НОВИ-СТАРИ МОСТ ОКО 80 МИЛИОНА ЕВРА: Уговор о рушењу и изградњи новог склопљен између инопартнера и Владе Србије

04. 11. 2022. у 09:21

Београд

0 3

ПУТНИЦИ ОСУЂЕНИ НА ЧЕКАЊЕ: Поласци за Младеновац поремећени због санације клизишта у близини места Сенаја

04. 11. 2022. у 10:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације