"САМО САМ СЕ БОРИЛА ЗА СВОЈ ТРСТЕНИК" Храбра Душица Лепенац спречила експлозију резервоара са 55.000 литара бензина и спасла град
ДА је Трстеник могао да одлети у ваздух 1. октобра давне 1985. данас готово да није познато у овом граду. Још мање, да је цео град од катастрофе тада спасла једна млада жена - Душица Лепенац, неустрашива радница бензинске пумпе "Југопетрол", на магистралном путу Крушевац - Краљево.
Ова пожртвована див жена имала је тада 32 године, и ризикујући свој живот, усудила се да улети у пламен и спречи да се запали резервоар у којем је било 55.000 литара бензина! Да је до такве трагедије дошло, последице би биле стравичне, а велики део Трстеника био би сравњен са земљом.
Иако се дуго у граду на Западној Морави препричавао овај догађај, ипак је, како то обично бива, све полако падало у заборав, па и име хероине која је у Трстенику спречила катастрофу.
Душица Лепенац данас има 69 година. Супруга је, мајка и бака четворо унучади. Живи тихо и ненаметљиво. Пензионерски. Дане проводи у сеоској кући у Великој Дренови.
О свом јунаштву, овенчаном Златном плакетом за најплеменитији подвиг 1985. године, говорила је само у ретким тренуцима. Одувек је веровала да је учинила нешто што би урадио и свако други да је био на њеном месту.
- Васпитана сам да помажем људима и у трену сам реаговала. Нисам размишљала о опасности. Борила сам се за свој Трстеник. Страх сам осетила тек касније, када сам постала свесна шта је могло да се догоди да је резервоар експлодирао - испричала је Душица, пре 37 година, после уручења Златне плакете, и увек је истицала помоћ других људи, коју је имала у одсудним тренуцима гашења пожара.
А он је избио као на филму, као што је и потоња Душичина реакција била попут узбудљивог и драматичног филмског сценарија.
- Све се догодило негде око поднева - прича за "Новости" Душица Лепенац.
- Налазила сам се на "острву", у кругу бензинске пумпе, точила сам гориво у једно путничко возило. Други аутомобил је изненада скренуо са пута и ударио у ивичњак. Возач је изгубио контролу и директно ударио у аутомат са горивом, који се одмах запалио. Ватра је почела да куља, ја сам пала, а аутомат поред којег сам била пао је преко мене. Не знам ни сама како да реконструишем догађај, покушавам да се присетим како сам се извукла испод аутомата. Само знам да сам у томе успела и била сам довољно присебна да отрчим до станице и искључим струју. Потом сам узела апарат за гашење пожара и почела да гасим ватру.
Душица није ни приметила да је у том тренутку била повређена. Лекари су тек када је примљена у болницу утврдили узрок јаких болова које је ова храбра жена имала, а које је почела да осећа тек након што се драма окончала и опасност прошла. Док је гасила пожар на пумпи, где је било ускладиштено чак 55.000 литара бензина, болове није осећала. Није ни знала да су јој напукла ребра (вероватно у тренутку када је аутомат пао на њу), нити да је повредила ногу.
- Ваљда у тим моментима ништа не осећаш, проради адреналин и само гледаш да реагујеш, да помогнеш другима, себи, да останеш жив - прича нам јунакиња из Трстеника. - Много је људи, пролазника потом пришло да помаже. Не сећам се тачно ни колико смо тада имали апарата за гашење пожара, али успели смо врло брзо да обуздамо и смиримо ватру. Ја сам пребачена у болницу, тамо су дијагностиковали моје повреде и почело је лечење. Од свега се највише сећам да нисам могла ни да се накашљем од болова, али операције није било.
Строго мировање и фиксација ребара и полако сам се опоравила.
У породици Лепенац у то време одрастао је и њен синчић, тада осмогодишњи Ненад. Две године након што је спречила трагедију, Душица и њен супруг Зоран, који је био запослен у "Првој петолетки", добили су и другог сина Драгана који сада има 35 година. У годинама после мајчиног подвига, дечаци су били мали да би разумели драму чији је главни јунак била њихова мајка, а коју је те 1985. препричавала цела Југославија. Али, ни Душица им није причала о том догађају. Скромна, а у срцу велика, искрено нам говори да јој није пријало ни медијско експонирање у тадашњој штампи. Она је само веровала да је урадила оно што је требало и својим херојством није желела да се хвали. О свом подвигу није још говорила ни двојици унука и двема унукама, који су, како бака поносно каже, највеће богатство Лепенчевих.
После овог догађаја, још целу годину радила је Душица на истом месту, а онда, само недељу дана након што је премештена на други радни задатак у оквиру фирме, у којој је радила све до пензије, ножем је нападнут њен колега са пумпе.
- Једва је остао жив, имао је три клиничке смрти - присећа се Душица.
- И то није све, јер непосредно пре пожара, једно путничко возило се залетело и ударило у нашу кућицу на пумпи. Тај аутомобил је дословце ушао до половине те наше просторије, баш у тренутку када сам се ја налазила у њој. Срећом, тада није било последица.
Невероватно је шта се све догодило на том месту где је била наша бензинска пумпа.
Душица и њен супруг Зоран, после 35 година радног стажа и одласка у пензију, нису били беспослени. На имању у Великој Дренови бавили су се пољопривредом, а две деценије чувају и паунове. А онда се ове године, нажалост, Душица разболела. Тренутно је на хемотерапији. Сада бије битку за свој живот.
- Дијагноза је била као гром из ведра неба и за мене и за моје ближње, и за све око мене, јер никада нисам била болесна, никада нисам одлазила код лекара, осим, наравно, тог 1. октобра 1985. године, када сам била повређена у пожару - каже нам Душица Лепенац.
- Али, ја се не предајем. Човек мора увек да се бори. Имам и разлога, то су моја породица, дивни синови и унуци, снаје, које волим као рођене ћерке. Веома сам поносна на све њих.
ПОШТОВАНА У ВЕЛИКОЈ ДРЕНОВИ
БЕЗМАЛО је немогуће Душицу Лепенац добити телефоном. Многобројни њени пријатељи, познаници, рођаци, људи којима је несебично помагала у животу, зову је толико често па само најупорнијима полази за руком да успоставе телефонску везу с њом. Обасипају је и порукама, желе јој брз и успешан опоравак. И дивно, зелено двориште са прекрасним ружама увек је пуно гостију. Док смо седели на клупи која се види са улице, поред куће је прошло бар петоро мештана. Ниједан није "заборавио" да се поздрави са Душицом. Кажу да је у Великој Дренови веома поштована и омиљена.
ПОСЛЕДИЦЕ БИ БИЛЕ СТРАВИЧНЕ
И СТРУЧЊАЦИ су те 1985. године говорили о томе какву је трагедију Душица спречила.
Према њиховим речима, будући да се бензин налазио у резервоару под притиском, од ударног таласа експлозије порушили би се и запалили сви објекти у пречнику од неколико километара, дошло би до масовног гушења и тровања становништва, као и до хемијског загађења ваздуха и тла у пречнику од око 40 километара, које би оставило велике и дуготрајне последице.
ПОЉУБАЦ У РУКУ ОД ПРЕДСЕДНИКА ЖИРИЈА
СВЕ време док смо разговарали са Душицом, због њене скромности и начина на који говори о људима који су јој помагали да спречи катастрофу, чинило нам се да ни дан-данас није свесна величине свог подвига. Али, жири који је одлучивао о подвижницима те 1985. године, није имао дилему да јој додели Златну плакету за појединачни подвиг. А, на самој додели признања, 23. јануара 1986, тадашњи председник жирија др Павле Грегорић (на слици), непосредно пре него што јој је уручио плакету, пољубио је Душици руку и дуго јој захваљивао за учињено храбро дело.
Препоручујемо
"НАЈПЛЕМЕНИТИЈИ ПОДВИГ ГОДИНЕ": Додељене плакете "Новости" најзаслужнијим у 2021. години (ФОТО)
11. 04. 2022. у 09:45 >> 13:38
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)