Друштво

ШЕТЊА МУ ЈЕ БИЛА СВЕ: Помозите Милану Рабреновићу

Кристина Шпирковић

08. 11. 2022. у 18:47

МИЛАН РАБРЕНОВИЋ има дијагнозу аутизма, али и скраћене тетиве због којих од своје двадесете године готово да не устаје.

ШЕТЊА МУ ЈЕ БИЛА СВЕ: Помозите Милану Рабреновићу

Милан живи у Приличком Кисељаку надомак Ивањице са оцем, мајком и млађим братом. Рођен је месец дана пре термина и у почетку је све изгледало идеално. На време је проходао и проговорио, али је био и невероватно интелигентан, сведочи његова мајка Данијела.

- Онда је почело самоповређивање. Изгубио је контакт са нама, као да је гледао кроз нас, као да смо духови отприлике и то се све изгубило до неке друге године - навела је Данијела.

Са четири године се породица суочила са дијагнозом - Милан има аутизам. Два пута је био у Бечу на лечењу матичним ћелијама што је спречило да развије тенденцију ка епи-нападима. Међутим, када је напунио 14 година, долазе нови проблеми.

- Пропратни проблеми са његовим ходом су почели са 14 година. Почео је да се замара и да се слабије креће. Доктори су говорили да је то премор јер је био хиперактиван, с обзиром да је шетао од 6 до 8 километара дневно. Проблеми су се наставили до 20. године када је осми пут у свом животу оперисан, али први пут на ногама. Он се након те операције 10 месеци није кретао - објашњава Миланова мајка.

Покушали су са рехабилитацијом у једном од центара, али је било неизводљиво. Он није сарађивао и после месец дана је одустао. Његови најближи нису одустали, те су нашли приватног терапеута који је радио приватно са њим и он је после три месеца стао на ноге.

- Радила сам и ја са њим вежбе тих десет месеци, нисам одустајала, све је то било тешко за целу породицу, а то нам је било нешто најтеже што смо доживели до сада. Требало је носити га тих десет месеци, пресвлачити га... - објашњава Данијела.

Самоповређивање и несаница

Проблеми са самоповређивањем су такође били присутни, скоро свакодневни. Такође је присутан и проблем са несаницом. Његова мајка наводи да често остаје до касно у ноћ са њим и разговара јер он не може да спава.

- Када му нешто није по вољи, он се самоповређује, некад и мене повреди, ишчупа ми прамен. Ми ту агресију контролишемо, загрлимо га јако да би престао. То траје само тренутак. Углавном негодује кад му отац није ту јер је везан за њега. Синоћ је уједао руку и буквално ју је целу раскрварио. Није агресиван према другима, он је у суштини добро дете.

- Ми смо цео живот посветили њему, све смо стопирали само њему да помогнемо. Није нам битно ништа, битно нам је само његово здравље.