ЗА УСТАНИКЕ ОКИВАО ТРЕШЊЕВЕ ТОПОВЕ: Код Параћина обележено 250 година од рођења чувеног ковача Јована Петровића (1772-1837)

ПУЦАЊ из реплике трешњевог топа, за који се претпоставља да га је оковао Јован Петровић Ковач, означио је почетак обележавања великог јубилеја - 250 година од рођења знаменитог српског ковача, чије је мајсторско знање било од немерљивог значаја за време Карађорђевог Првог устанка против Турака.

Фото Википедија

Јован Ковач је рођен у Својнову код Параћина 1772. године у тадашњем Османском царству, а у његовом родном месту група људи из два удружења одлучила је да, без медијске помпе, обележи четврт миленијума од рођења свог славног сународника.

- Положили смо цвеће на Јованову спомен-бисту која се налази на Тргу слободе у центру Својнова, а пригодне речи изрекао је књижевник Ђорђе Петковић, који је раније објавио више текстова о чувеном Јовану Ковачу. Спомен-биста у селу је постављена 1991. године, али, нажалост, не постоји Ковачева кућа, ни његово потомство у Својнову. Обележавање јубилеја уприличили су Удружење за културу и уметност "Логос" из Својнова, у сарадњи са Удружењем ратних војних инвалида општине Параћин, уз помоћ и подршку Агенције за испитивање, жигосање и обележавање оружја, направа и муниције из Крагујевца - каже, за "Новости", Саша Спасојевић, председник Удружења ратних војних инвалида.

Фото Википедија

Зна се да је рано остао без оца, због чега се још као дечак са рођаком из Својнова упутио у Срем, где је ступио у добровољачки војни одред и са фрајкорима војевао у Аустријско-турском рату. Истовремено је, кад год су му прилике дозволиле, учио ковачки занат. По завршетку тог рата, 1791, Јован се настанио у Земуну и вредно усавршавао занат код једног мајстора, али је тек после више година добио дозволу аустријских власти да отвори своју ковачку-секирашку радњу.

Крајем 1804. је уписан у магистарске књиге као ковачко-поткивачки мајстор и члан пинтерско-ковачког еснафа. О његовом великој вештини говори податак да је успео сам да отклони квар на машини првог парног брода који је из Новог Сада допловио у Земун, и захваљујући њему није морао мајстор да долази чак из Беча.

Фото приватна архива

Ковач је за време Првог српског устанка од 1804. често из Земуна прелазио Саву и помагао устаницима у поправци оружја, ризикујући да га аустријска власт открије и да изгуби све што је стекао. Окивао је дрвене трешњеве топове које су Срби најпре користили, јер су се од превелике употребе топови - распадали. Допринео је стварању прве устаничке тополивнице у Београду. Он је један топ сам излио од гвожђа и поклонио га српској војсци, са изливеним својим именом. Зна се да је Карађорђе Ковачеву подршку много ценио. Када је Први српски устанак касније угушен, вожд је Јовану послао писмо у коме му се захвалио за све што је учинио за Србију.

- Петровић је преминуо јула 1837. у Земуну и многи знаменити људи су дошли да испрате на вечни починак човека који није био школован, али је био врхунски мајстор и велики патриота. Мада је умро далеко од родног Својнова, успомена на Ковача и даље живи у том подјухорском селу са леве стране Велике Мораве. Отуда и обележавање јубилеја - закључује Саша Спасојевић.

Крај реплике трешњевог топа, Фото Приватна архива

ИЗЛИО ГРБ КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ

ПРЕМА доступним подацима, и за време кнеза Милоша Обреновића, Ковач, као угледни мајстор, често је био позиван да из Земуна дође у Србију. Лио је крстове и звона за цркве кад год је требало. Звоно које је зазвонило 1830. године први пут на Саборној цркви у Београду је он израдио, а кад је Турска Србији исте године хатишерифом дала самосталност, излио је грб Кнежевине Србије који је постављен на Милошев конак. У миру, Ковач је много допринео развоју културног живота ондашње Србије, а Вук Караџић му је био један од добрих пријатеља.

Препоручујемо

Србија

0 0

„СТРИП ФЕСТ“ ОД СРЕДЕ У ПАРАЋИНУ: Изложба, базар и дводневне радионице за ђаке

07. 11. 2022. у 18:24

Србија

0 0

ФОТО-САФАРИ ШИРОМ ЗАБРЕГE: Надомак Параћина, 12. издање уметничке колоније окупило учеснике из региона

05. 11. 2022. у 09:11

Србија

0 3

ОБНОВА НАЈСТАРИЈЕ ШКОЛЕ У ПАРАЋИНУ: Велика инвестиција у ОШ „Радоје Домановић“ – за радове 345 милиона динара

04. 11. 2022. у 18:14

Образовање

0 0

РАСАДНИК ВЕЛИКИХ ИМЕНА: Патријарх Порфорије и министар Ружић на свечаности поводом 150 година постојања Сомборске гимназије

04. 11. 2022. у 17:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације