УХАПШЕН БЕОГРАЂАНИН ЗБОГ ЕКОЛОШКОГ КРИМИНАЛА: За одлагање грађевинског, комуналног и опасног отпада можете кривично да одговарате

БЕОГРАЂАНИН Н.С. ухапшен је почетком октобра због сумње да је од 2018. године одлагао велике количине грађевинског, комуналног и опасног отпада у Малом Мокром Лугу.

Фото: Промо

Поступајући по кривичној пријави Секретаријата за инспекцијске послове, Тужилаштво је одредило задржавање окривљеног Н. С. у трајању од 48 часова због кривичних дела загађење животне средине и неовлашћено бављење одређеном делатношћу.

Кривичном пријавом лице се терети да је у периоду од 2018. године одлагао велике количине грађевинског, комуналног и опасног отпада на парцели градске општине Звездара, Мали Мокри Луг. Тако је прекршио прописе о заштити, очувању и унапређењу животне средине у већој мери и на ширем простору.

Према информацијама медија у току су истражне радње, а тужилаштво прикупља доказе у овом случају. Његов случај само један је у низу многобројних који су откривени у последње време. Прво основно јавно тужилаштво формирало је пре неколико месеци Одељење за борбу против еколошког криминала. Паралелно са тим у Министарству унутрашњих послова почела је са радом нова јединица којој је ужа специјалност да стане на пут оваквим кривичним делима.

Фото: Промо

- Право на здраву животну средину је основно људско право загарантовано Уставом РС и сваки грађанин Србије има право на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању. Србија је одговорна за заштиту животне средине и сви ми смо дужни да чувамо и побољшамо животну средину сходно Уставу - каже Љубивоје Ђорђевић, шеф Првог основног јавног тужилаштва.

Према његовим речима, циљ формирања специјализованих одељења је заједнички, а то је откривање, кривично гоњење и санкционисање оних који уништавају и загађују природу, одлажу отпад, лове животиње, уништавају станишта и природно окружење биљних и животињских врста и нарушавају биодиверзитет и утичу на здравље људи и животну околину уопште. Последице еколошког криминала, наглашава он, су несагледиве, а овај облик криминалитета је у порасту не само у Србији него и у другим земљама света, имајући у виду да се теже открива и прати ток загађења, а свеукупно овакво недозвољено понашање појединаца и група води уништавању природе и природних ресурса сваке државе, а једини циљ загађивача је профит, науштрб здравља и права на здраву животну средину свих живих бића.

Фото: Промо

Подизање свести (или Свест)

- Заједнички циљ новоформираног одељења при тужилаштву, посебне јединице за еколошки криминал при МУП РС и Министарства заштите животне средине је поред кривичног гоњења, подршке и процесуирања учинилаца кривичних дела и подизање свести свих грађана од најранијег школског узраста. Деца морају да знају да су резерве пијаће текуће воде ограничене и да смо дужни да се рационално понашамо према потрошњи. Такође је потребно да сви грађани РС селектују отпад који производимо у својим домовима, јер нас на то обавезују конвенције које је потписала наша земља. Знам да звучи луцидно, али свуда у свету то раде друштвено одговорни грађани, па није на одмет да се и ми укључимо и што више проширимо сектор рециклаже. Нарочито је важно да се тешки метали-батерије и електрични отпад-компјутери, бела техника, који представљају опасан отпад не бацају заједно са биоразградивим отпадом, јер нас такве депоније угрожавају и загађују ваздух, земљу и воду и утичу на здравље свих живих бића - појашњава Ђорђевић.
Он додаје и да је одговорност сваког грађанина да сачува наше природно окружење, планине, реке, језера, пределе изузетних одлика, као и сва природна богатства као државни ресурс.

Фото: Промо

Истраге

А како се откривају учиниоци оваквих кривичних дела? Према речима нашег саговорника од самог почетка је неопходна сарадња са инспекторима и вештацима из те области.
-Сакупљају се подаци о томе о каквом се отпаду ради, да ли је већ наступила штета и ако јесте каква и каквих размера или је могла да наступи да није било реакције државних органа -  појашњава тужилац Ђорђевић.

Он додаје да се током прикупљања доказа за оваква кривична дела узимају узорци како они са површине земље, тако и из дубине када је у питању дивља депонија, затим из река и језера где постоји сумња да се ради о изливању разних отровних  хемикалија, као и из разних амбалажа које се одлажу противно стандардима

- Одлучном борбом на сузбијању и строгим санкционисањем учинилаца, како од стране инспекција, тако и од стране прекршајних судова када има елемената прекршаја, те подношењем кривичних пријава од стране МУП-а за привредне преступе или кривична дела, а све у сарадњи и координацији са тужилаштвом. Заједнички, односно тимски рад свих служби успоставља се честим састанцима и координацијама са представницима Министарства за заштиту животне средине, специјализованом јединицом МУП, еколошком инспекцијом и тужилаштвом, на који начин је добра пракса већ дала одличне резултате у процесуирању и откривању нових извршилаца ових кривичних дела - наводи наш саговорник.

Он наглашава да је у току више поступака за одлагање отпада на различитим локацијама које се налазе на територији месне надлежности Првог основног јавног тужилаштва у Београду.

Фото: Промо

Санкције

Запрећене казне за кривична дела из области еколошког криминала су различите, а тужилац открива за “Блиц” да ће ова институција поднети предлог Министарству правде да приликом измена Кривичног законика пооштри санкције за кривична дела из ове области, али и да се уведу нова кривична дела.

- За кривична дела из главе 24 Кривичног законика запрећене су различите казне. Оне се крећу у распону од 6 (шест) месеци до 10 (десет) година затвора и новчана казна као споредна казна. Такође, за кривична дела која су учињена из нехата предвиђена је новчана казна или казна затвора од 6 (шест) месеци. Уколико суд изрекне условну осуду, суд може одредити обавезу учиниоцу кривичног дела да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите, очувања  и унапређења животне средине, ( за чл.260 КЗ, чл.261 КЗ, чл.262 КЗ, чл.263 КЗ ). Такође суд може одредити обавезу учиниоцу кривичног дела да у одређеном року предузме одређене прописане мере заштите од јонизујућих зрачења или друге прописане мере заштите (чл.266  КЗ). Суд може наложити да се средства за лов и уловљена дивљач трајно одузму  сходно чл. 87 КЗ ( за чл. 276 КЗ ),  а може одредити да се риба тј. улов и средства за риболов трајно одузму сходно чл.87 КЗ ( за чл. 277 КЗ ) - наглашава наш саговорник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације