МАЛО МУДРОСТИ И НОВЦА ДОНЕЋЕ ПРОЦВАТ ТВРЂАВИ: Средњовековна смедеревска лепотица чека "ослобађање" од колосека и железничке станице

СМЕДЕРЕВСКА тврђава је заробљена средњовековна лепотица, у коју се не може са Дунава, на који се наслања, а са копна је окована железничким колосецима.

Фото Ненад Живановић

Деценијама се најављује њено модерно "ослобађање" - измештање пруге и железничке станице, што је један од услова да буде стављена под заштиту Унеска. То ће отворити шансе за нова улагања из европских фондова у реконструкцију и одржавање, а самим тим биће примамљивија туристима, али још нико нема прецизан одговор када ће се то и десити.

Смедеревску тврђаву као управно, војно, привредно, културно и црквено седиште српске деспотовине подигао је деспот Ђурађ Бранковић, сестрић деспота Стефана Лазаревића, у периоду од 1428. до 1439. године. Својим положајем, на ушћу реке Језаве у Дунав, заузима површину од 11 хектара, има облик неправилног троугла и састоји се из два дела - Великог града и Малог града.

Ово место може да споји прошлост и модерно време, Фото Ненад Живановић

О важности овог споменика културе говори податак да је Смедеревска тврђава прошла кроз утврђивање свих степена заштите. Још 1946. године је као културно-историјски споменик стављена под заштиту државе. Потом је 1975. године утврђена за споменик културе, да би 1979. године добила статус споменика културе од изузетног значаја. Од 2010. године Смедеревска тврђава налази се и на прелиминарној листи светског наслеђа Унеска.

У тврђаву је, истина, улагано доста новца у протекле две деценије, али чини се не колико она заслужује. Археолози се буне због немарног односа према археолошкој баштини. Тако је недавно овде саграђена атлетска стаза, што је изазвало бурне реакције и потегло питање оправданости њеног постојања у тврђави која је кандидована за упис на Листу светске баштине Унескa.

- Највећи губитник у целој тој причи и јесте управо археолошка баштина, која се крије испод земље Великог града Смедеревске тврђаве. Претпоставимо да се испостави да атлетска стаза заиста представља препреку за упис на Листу светске баштине, или да једноставно у блиској будућности, након додатних анализа, службе заштите установе да та два садржаја ипак нису компатибилна - наводи у свом научном раду др Адам Црнобрња из Српског археолошког друштва.

Тврђава би могла да буде туристичка мека Србије, Фото Ненад Живановић

Осим овога, највећа сметња су железнички колосеци на улазу у тврђаву. Њихово измештање чека деценијама. Пројекти, планови, студије - постоје, али не и датум почетка радова на овом послу.

По многима, тврђава је међу економски најбољим предностима града. Од туризма би могла да инкасира милионе. Приче које доноси о средњовековном животу продају се саме од себе и туристи би са задовољством платили да их чују. Као, на пример, причу о томе како је Смедерево имало дворског композитора 200 година пре остатка Европе! То је био кир Стефан Србин, који је управо на престоном двору у Смедереву у 15. веку компоновао дела у најлепшем маниру средњовековне византијске и црквене музике.

Друга занимљивост је да је, по средњовековном календару, сада 7529. година! Разлика између данашњег и тадашњег календара је 5508 година. Сведочанство о овоме може се прочитати на Крстастој кули деспотовог двора, где стоји: "Христу богу благоверни деспот Ђурађ господар Србља и Поморја зетског по вољи његовој сагради овај град у лето 6938". Изградња двора, заправо, завршена је 1430. године.

Фото Ненад Живановић

Туристи имају јединствену прилику да завире чак и у ризницу српског владара. Србија је у то време била међу водећим произвођачима сребра и злата у Европи, а једна од ковница и ризница новца са деспотовим ликом, високе чистоте злата, била је баш у двору у Смедереву. Остаци ризнице могу се и данас видети на поду дворске палате. Ђурђев дукат мењао се у Венецији за цењени венецијански златни цекин у односу 1:1.

Смедеревска тврђава, када се сви најављени пројекти обистине, уколико буде мудрости и новца, шанса је за не само туристички већ и економски процват града на десној обали Дунава.

СРЕДЊОВЕКОВНИ ТОАЛЕТ

САМО на два места у средњовековним грађевинама Европе могу се видети остаци тоалета!

То су дворац Карла Четвртог - Карлштајн, недалеко од Прага, и дворац Бранковића у Смедереву. При врху камених степеница, на делу који води из правца приватних одаја Ђурђа и Јерине, може се и данас видети ниша, која је заправо била тоалет. Тоалети се, такође, виде у делу придворне палате и на другом нивоу дрвених степеништа.

ГРАЂЕВИНСКИ ПОДВИГ

ЗА Смедеревску тврђаву се каже да представља највећи грађевински подухват српског народа тог времена. Тек више од 500 година касније, у 20. веку, српски народ је смогао снаге да направи објекте сличне величине.

Илустрација В. Н.

Препоручујемо

Несреће

0 0

ПУНИХ ШЕСТ ГОДИНА ЧЕКАМО ДА КАЖУ КО ЈЕ КРИВ: Породица Милана Брзаковића, који је нестао после потонућа брода "Београд 10" код Смедерева

17. 11. 2022. у 07:33

Друштво

16 281

НАЈВЕЋИ ШАРАН НА СВЕТУ УПЕЦАН КОД СМЕДЕРЕВА? Ухваћена грдосија на Дунаву - стар је 60 година (ФОТО/ВИДЕО)

25. 10. 2022. у 20:00

Несреће

0 1

НЕСРЕЋА У СМЕДЕРЕВУ: Ловац упуцао колегу

24. 10. 2022. у 13:16

Србија

0 0

НОВА ЛУКА КЉУЧНА ЗА ТУРИЗАМ: Ово је један од капиталних пројеката, за који је предвиђен буџет од око 4,5 милијарди динара

14. 10. 2022. у 06:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације