СВЕТИЊА У НОВОМ РУХУ: Обимни радови на уређењу Манастира Прохор Пчињски, приводе се крају
УРЕЂЕЊЕ комплекса Манастира Преподобног Прохора Пчињског и његове околине почело је још 2010. године.
Фото Ј. Стојковић
Многобројни пројекти који су реализовани под покровитељством председника Александра Вучића, који је био и покровитељ свечаног обележавања 950 година ове светиње од виталног су значаја за народ Пчиње.
Радови су извођени на самом храму, рађена су археолошка истраживања, чишћење и конзервација живописа из четири периода. Уведено је подно грејање у цркви и постављен нови мермерни патос. Сам храм је прекривен бакром, стављен је нови малтер и фасада и промењена је столарија. На врањском конаку постављени су нови кров и фасада, обављена је реконструкција столарије, а у јужном крилу конака уведено је парно грејање.
Према подацима из Епархије врањске, изградња Краљевог конака никада није у потпуности завршена због Првог светског рата, објекат је додатну штету претрпео 2014. када је избио пожар након чега је у потпуности обновљен, а освећен је поводом прославе 950 година манастира 2020.
Уређење корита реке Пчиње за заштиту од поплава, Фото Ј. Стојковић
Радови су, такође, извођени и на другим објектима: северном конаку, згради митрополије, воденици. У потпуности је урађена регулација атмосферске воде која је одведена у реку Пчињу. Саграђена је Црква Преподобног Сисоја Великог над пећином где се подвизавао Прохор Пчињски, а освећена је 2020. године.
Када је реч о финансирану, сва средства је обезбедила Влада Србије преко надлежних министарстава, као и Епархија врањска и манастир, а под надзором Републичког завода за заштиту споменика културе.
Три пројекта који су од виталног значаја за комплекс манастира, као и његову околину, још нису завршена. Реч је о бушењу бушотина и изради водоводне мреже за комплекс манастира, али и за гранични прелаз свети Прохор Пчињски, основну школу у Јабланици, села Јабланицу и Горњи Старац и викенд насеља. Пројекат је започет 2020. и треба да се заврши до краја године. Радови на изради хидрантске мреже за цео манастирски комплекс се, такође, приводе крају, док се регулација корита реке Пчиње изводи у оквиру хитних санационих радова за превенцију од елементарних непогода и заштиту од великих вода. Ту је и санација корита Пчиње, а радовима на овој деоници, пропусна моћ реке биће повећана и омогућена заштита од тзв. стогодишњих вода. Овај пројекат ће због величине радова бити настављен и током 2023. године.
КТИТОР - ВИЗАНТИЈСКИ ЦАР
МАНАСТИР Прохор Пчињски је непокретно културно добро, споменик културе од изузетног значаја. Налази се у шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали реке Пчиње окружен импозантном природом. Према предању, подигао га је у 11. веку византијски цар Роман Диоген у знак захвалности Светом Прохору Пчињском Мироточивом који му је прорекао да ће постати цар. Манастир ради као културно-просветни центар овог краја.
Препоручујемо
О СРБИМА У СТАРОЈ СРБИЈИ И МАКЕДОНИЈИ: Научни симпозијум у манастиру Прохор Пчињски
02. 11. 2022. у 19:06
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (1)