ТРАГОВИМА ДЕЧЈЕ КРВИ У НДХ: Међу предложеним трасама ђачких екскурзија и места страдања жртава усташа

Р. ДРАГОВИЋ

01. 12. 2022. у 19:45

УНИВЕРЗУМ патње који је усташки режим завео у Независној Држави Хрватској симболизују Сисак и Јастребарско - дечји логори, који готово да немају историјски пандан у новијој историји.

ТРАГОВИМА ДЕЧЈЕ КРВИ У НДХ: Међу предложеним трасама ђачких екскурзија и места страдања жртава усташа

Обележје на гробљу Мирогој у Загребу, Фото Википедија

Без обзира на све пролазности и колико год снага се улагало у релативизацију злочина, ова места ће бити вечни сведок страдања српске деце од 1941. до 1945.

Због значаја ових места патње и несхватљивих размера бола који је владао током геноцида у НДХ, Музеј жртава геноцида је Сисак и Јастребарско уврстио у предлог локација које би у оквиру студијских путовања убудуће могли да посећују ученици основних и средњих школа у Србији.

То је део шире иницијативе ове установе и Министарства просвете, чији је циљ оживљавање културе сећања на страдање нашег народа током Другог светског рата. У том циљу предложено је - и усвојено - да основци и средњошколци обилазе значајна историјска места и тако не само продубљују знања о овој тематици већ и добију прилику да на аутентичним местима лично доживе историјске лекције.

Страдање деце у НДХ свакако је једна од најтрауматичнијих епизода у српској националној историји, па и једна од најтежих лекција коју би данашњи српски ђаци требало да савладају. На списку предложених места за путовања зато су и Јасеновац, масовна гробница козарачке деце у оквиру комплекса гробља Мирогој у Загребу, локације Госпићке групе логора (Госпић, Јадовно, Паг), Спомен-подручје "Даница" у Копривници... На свим овим местима током НДХ владали су терор, страдање и незамислива патња хиљада Срба, Јевреја и Рома, посебно најмлађих.

Сведочанстава бола и доказа геноцида је безброј:

"Сву српску гамад од 15 година па навише ми ћемо поубијати, а њихову децу ћемо сместити у клостере и од њих ће постати добри католици. Срби ће бити искорењени тако да ће им се затрти сваки траг и једино што ће остати, биће зло сећање на њих", порука је др Виктора Гутића, великог жупана и једног од стожерника НДХ, која и данас, осам деценија после ужасних злочина, због своје злокобности леди крв у жилама.

Иако њихови формални називи сугеришу збрињавање, бригу и хуманост, историјска наука недвосмислено је утврдила да су Јастребарско и Сисак били логори у Европи у којима су логораши били - деца. У њима су системски сакупљана деца Срба, највише са Козаре, али и из крајева Хрватске, чији су родитељи уморени у Јасеновцу и осталим логорима смрти или су нестали у ратном вихору. Деца су тамо, уз активно учешће католичких часних сестара, селектована и потом додељивана хрватским породицама, у којима су васпитавана у усташком духу. Многа српска деца тако су трајно изгубила идентитет и везу са својим биолошким пореклом.

Услови у овим "прихватилиштима" били су катастрофални. Деца, одвојена од родитеља (који су у највећем броју случајева зверски уморени) боравила су у неусловним просторијама, лоше храњена и обучена, изложена насиљу, па и убиствима. Смртност је била масовна, харале су болести. Већина обољења није била неизлечива, већ је изазвана изузетно лошом хигијеном, исхраном и негом, као и оскудицом у лековима и медицинском материјалу.

Сисак Дечје гробље, Фото Танјуг

Историчар Милан Кољанин каже:

- Страдање деце у логорима у Сиску и Јастребарском било је саставни део голготе кроз коју је прошла Босанска Крајина и српско становништво са овог просотра. Чак и она деца која су преживела, будућност су добила у усташком духу, који је занемарио њихов идентитет и порекло.

Фото архива

УЧЕЊЕ И СЕЋАЊЕ, НИПОШТО МРЖЊА

Иницирали смо, а Министарство просвете прихватило, да се у оквиру екскурзија и рекреативних настава ђака у Србији поново врати обилазак места страдања, бојишта и губилишта свих недужних цивила на територији Југославије, посебно жртава геноцида почињених над Србима, Ромима и Јеврејима на целокупној територији НДХ. Циљ је учење и сензибилизација, а нипошто стварања осећаја мржње - каже је Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида.

Илустрација В. Н.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (1)

АЛТА ЗА ДЕЧЈЕ ОСМЕХЕ: Пакетићи донели радост малишанима из Дома „Колевка”