МОЛЕРАЈ СЕМЕ УМЕТНОСТИ: На промоцији у Кикинди мало познати детаљи о мозаичару Ђури Радловићу

У СТРУЧНОЈ јавности име сликара Ђуре Радловића високо се цени, највише због мозаика које је урадио у храмовима у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори.

Ђура Радловић и проф. Јовица Тркуља, Фото Р. Шегрт

У историју Београдског универзитета име је уписао још пре пола века када је постао први академски сликар који је магистрирао на мозаику. Прве коцкице у фантастично ликовно и сакрално дело сложио је у капели Свете Петке на Калемегдану.

Ове године јавност је задивио мозаик који је са својим тимом урадио у Цркви Светог Марка у Београду. Тај рад од око 100 метара квадратних има 1,5 милиона коцкица од специјално печеног венецијанског стакла златне, црвене и плаве боје. У сваком квадрату је 15.000 комадића. Све то мало је познато у његовом Накову, где је одрастао, и Кикинди где је први пут узео четкицу у руке, али не сликарску већ молерску. За Наковчане је овај врхунски уметник и професор, све до пре неки дан био њихов некадашњи другар из основне школе и комшија из Шесте улице. Мало ко је знао да је он један од најпознатијих стваралаца мозаика у региону. Због тога је Народна библиотека "Јован Поповић" у Кикинди, на идеју професора права Јовице Тркуље, такође Наковчанина, организовала представљање професора Ђуре Радловића. На тој вечери први пут су изречени и мало познати детаљи о овом сликару. Неке је открио само за "Новости".

- Ја сам најпре постао молер, па тек онда сликар. Да нисам био молер, никада се сликарством не бих бавио. Мозаик не може да се ради без занатске вештине. Нико ко је завршио гимназију није могао да ради оно што сам ја радио. А молер сам постао случајно.

Након завршене основне школе у Накову хтео сам да постанем сајџија, па сам у Кикинди тражио радњу у којој би ме примили за шегрта. Међутим, сви мајстори већ су имали помоћнике. Због тога сам отишао у молере и почео тиме да се бавим - открио је Радловић на промоцији.

Када је због више посла прешао у Београд, његове молерске четке вешто су се размахале у кући неког богаташа. Млади Радловић био је задивљен великим сликама на зиду, а власник је запазио момка вештог и са четком и са бојом.

- Питао ме да ли могу да му поправим неки паспарту око једне зидне слике и ја сам то лепо и врло прецизно урадио. Када је то видео, рекао ми је да имам талента и саветовао да одем у уметничку школу. Тамо су ме примили и тако је почело моје уметничко школовање - открио је професор Радловић на промоцији у библиотеци у Кикинди.

"Христос спаситељ на престолу", Фото Р. Шегрт

А Ђуро Радловић (81), уметник велике и значајне каријере, човек је са два завичаја. У Наково је стигао као четворогодишњи дечак, "возом без возног реда", са оцем Петром и мајком Видом, у непрегледној композицији колониста из Босанске Крајине, који су после Другог светског рата масовно дошли у Банат. У нови, веровало се и бољи живот, кренуо је из родних Радловића, код Босанског Грахова. Њихова задња пошта односно нова адреса била је наковачка Шеста улица.

- Моји родитељи нису могли да се навикну на равницу, па се се вратили у Босну, тако да су и Радловићи и Наково мој завичај. Мој отац је вешто правио дрвени намештај и алатке за кућу у Босни. Био је занатски обдарен и мислим да сам то од њега наследио - поверио се за "Новости".

Више о делу професора Ђуре Радловића Наковчани и Кикинђани, међу којима је и много Граховљана, сазнали су тек недавно када је професор Тркуља о њему написао фељтон у локалним новинама. А онда су пре неколико вечери до последње столице испунили хол на представљању овог уметника. Изненадила га је изузетно добра посета.

- Нисам ово очекивао. Обрадовао сам се када сам видео колико је било присутних људи из мога краја, који ме и знају и не знају. Они ме знају као клинца из неког давног времена, не знају ме оваквог какав сам постао и какав сам сада. Не знају ме као уметника, они знају само Ђуру из Шесте улице - рекао је са осмехом после промоције.

"Наковачке баре", Фото Р. Шегрт

- Својим послом бавио сам се тихо и мирно. То је мој позив, посветио сам се томе и много радио. Кад сам почео да радим сакралне мозаике, црква је била деградирана. Тек касније, када је добила своју моћ, и ја сам био прихваћен да украшавам храмове - рекао је за наш лист.

Присутни су имали прилике да виде неке његове ране радове, попут слике наковачких бара, коју је Радловић насликао пре више од пола века. Публика на промоцији видела је и портрет његове синовице Мирјане, настао пре 56 година. Она је седела у публици.

Комшије и пријатељи на промоцији, Фото Р. Шегрт

ЧВРСТО НА ЗЕМЉИ

- НИСУ за мене велики верници они који клече и моле се. Верник је за мене човек који је поштен и поштено ради свој посао и ствара за своју породицу. Фанатике тешко могу да прихватим. Давно сам схватио да је уметност незгодна за живот. Много људи пропадне.

Мени су рекли да сам уметник који је чврсто ногама на земљи - каже професор Радловић.

МОРА ДА БУДЕ И БРЗ И ДОБАР

- МОЗАИК може да ради само онај ко воли и ко је заљубљен у тај посао. Мојим студентима и савременицима кажем да мозаичар не сме бити спор, а добар. Не сме бити ни лош, а брз.

Може само да буде брз и добар, да би нешто у животу радио. То су велике површине, квадрати и квадрати скупог материјала - наводи професор Ђуро Радловић.

Препоручујемо

Друштво

0 5

ДА ЛИ ЗНАТЕ ГДЕ ЈЕ НАЈЛЕПША ДВОРАНА У СРБИЈИ? - Израђена је од мозаика, има их на зидовима, плафону и поду (ФОТО)

02. 12. 2022. у 16:55

Србија

0 0

ДЛЕТОМ ПРАВЕ ЧУДА: Надомак Крушевца почела чувена манифестација - 46. Беловодска розета (ФОТО/ВИДЕО)

21. 07. 2022. у 06:30

Београд

0 1

ЛАЗАРЕВАЦ ПОСТАЈЕ ГРАД МОЗАИКА: Пешачка зона у ободној општини биће улепшана са девет уметничких дела

27. 02. 2022. у 09:20

Друштво

0 0

НОВИ МОЗАИЦИ КРАСЕ СВЕТИЊУ: Уређење фасаде храма манастира Прохор Пчињски

12. 10. 2021. у 09:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације