ДОБРОТА ИЗ КОРПИ ЗА ОТПАТКЕ: Александар Суботин својим животом показао како немогуће постаје могуће

ПОСЛЕ више од десет година, колико је провела у мраку, жена из Куцуре код Врбаса, која живи сама, добила је недавно струју из соларног панела.

Фото приватна архива

Неки други старији људи, такође из ромске популације, у овом и још десет насеља у Бачкој, ни сањали нису да ће добити нове зубе, које им је "наместио" доктор из Бразила. Сиромашни свет доживљава "чуда" захваљујући свештенику Александру Саши Суботину из Куцуре, који је и својим животом показао како оно што се чини немогућим - постаје могуће.

И сам припадник ромске заједнице, Саша је, кад је пошао у школу, јео оно што су друга деца бацала у корпу за отпатке. Зато се данас у његовој кући у великом казану припрема храна за социјално угрожене, старе и немоћне и за породице са више деце.

- Родитељи су ме, кад сам имао 18 месеци, оставили код бабе и деде, с којима сам живео у једној јединој просторији 4 са 4 метра. До 18. године сам спавао са дедом, а тек онда добио своју собу. У трећем разреду хтео сам да напустим школу, јер нисам имао шта да обучем и обујем. Тата ми је донео патике број 41, иако сам носио 36. Остао сам у клупи, јер је деда казао да морам да учим и да ћемо се некако снаћи - прича Суботин.

Дигитална учионица за децу која немају интернет, Фото приватна архива

Александар је у 11. години почео да зарађује радећи на њиви, а надничар је био до своје 20. године.

- Од 11. године сам био и слуга код једног пољопривредника у селу. Док су се друга деца играла, ја сам чистио свињце, хранио стоку, тресао дудове за ракију, возио трактор и помагао газди у орању. Заузврат сам добијао свињу за клање на крају године и кукуруз за живину коју су баба и деда држали - присећа се Александар.

8. разреду одличан. Уписао је Средњу пољопривредну школу у Футогу код Новог Сада, али се тамо није дуго задржао.

- Било је то моје прво одвајање од бабе и деде, а тешко ми је пало и то што сам штрчао међу осталим ученицима, који су били боље обучени од мене. Требало је да моје школовање преузме Центар за социјални рад, а то је захтевало да моја мајка редовно доноси у школу неке потврде, што је њој било напорно. Зато сам се вратио у Куцуру.

По повратку је отишао у Еванђеоску цркву, признату хришћанску заједницу, да тамо затражи посао. Примљен је да чисти пољске тоалете у цркви, у којој је после пола године постао благајник, а 2004, у својој 20. години стасао за пастора, што је и данас. Еванђеоска црква има вернике, махом Роме, у Куцури, Врбасу, Равном Селу, Деспотову, Косанчићу, Кулпину, Бачком Градишту, Ђурђеву, Товаришеву, Бачком Новом Селу и Србобрану. Пастор Александар пружа руку спаса људима у тим насељима, истичући да помоћ никад није условљавао приступањем цркви.

Саша доноси и добро расположење, Фото приватна архива

Успоставио је контакт са организацијом "Помоћ источној Европи" из Холандије, одакле стиже највише донација, али и волонтера, који уређују насеља у Бачкој и на услузи су људима у невољи. Холанђани су омогућили да се при цркви у Куцури подигне пет пластеника, у којима се узгајају поврће и цвеће, од чије продаје се одржава народна кухиња и обезбеђују пакети намирница, гардеробе, огрева, школског прибора, хигијенских артикала и лекова и омогућава породицама да доносе веш на прање. Финансирали су и обуку домаћег становништва за помоћ старим људима. Поред стоматолога из Бразила, људе су по кућама прегледали и лекари из Америке.

Свештеник Саша је постао синоним за доброту. Помаже се највише Ромима, али и другим људима.

- За ромске, али и друге основце спроводимо помоћ у учењу, а недавно смо покренули и дигиталну учионицу за децу која немају компјутер и интернет. Тренутно сва ромска деца из насеља у којима смо присутни похађају средњу школу, а вечерњу основну је завршило више од 100 одраслих, за које смо организовали тренинг за бављење бизнисом - наводи Александар.

Пружањем помоћи и пропагирањем правих вредности, истиче он, побољшана је хигијена у ромским кућама, престале су крађе и алкохолисање, а у Ђурђеву је угашено жариште проституције.

- Оно на шта сам највише поносан јесте то што су Роми престали да гледају како волонтери са стране раде у њиховим насељима, него су се укључили у активности локалних заједница - каже омиљени свештеник.

ИЗА ЋОШКА МАЊЕ ТРОШКА

У хуманитарном раду су ангажовани и Сашина супруга Данијела, син Владимир, ученик средње пољопривредне школе, и ћерка Ребека, ученица другог разреда основне школе.

Саша и Данијела су се узели 2005, кад је њему било 21, а њој 19 година. Упознали су се тако што су његов очух и њен отац браћа по мајци.

- Данијела је из породице бољестојећих Синти Рома која је држала луна-парк и рингишпил.

Пре ње нисам имао девојку. Кад сам је ухватио за руку, знао сам да мора да буде моја жена. Њен тата ме је два сата "рибао", говорећи да ћу имати проблем ако не будем озбиљан. Да ми је није дао, украо бих је, јер као што каже наш народ: "Иза ћошка мање трошка" - смеје се Александар.

ПОЛИГЛОТА

Свештеник, који нема формално богословско образовање, уписао је ванредно смер за компјутерско конструисање у средњој школи у Врбасу, где му је остало да заврши још трећи и четврти разред. Међутим, својим радом је стекао велико образовање, о чему сведочи и то да, осим српског и ромског, говори енглески, словачки и русински и, како каже, разуме шпански.

Препоручујемо

Србија

0 0

СУБВЕНЦИЈЕ ЗА СОЛАРНЕ ПАНЕЛЕ: Конкурс локалне власти у Пироту

29. 11. 2022. у 19:02

Србија

1 0

ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ У НЕГОТИНУ: Расписан конкурс - Општина дели новац за уградњу соларних панела

27. 11. 2022. у 19:50

Србија

0 0

КОНКУРС ЗА СОЛАРНЕ ПАНЕЛЕ НА КУЋАМА: Вршчанима на располагању 4,6 милиона динара

21. 11. 2022. у 21:42

Србија

0 6

ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ НЕГУЈУ ОБИЧАЈЕ СТАРОГ ЗАВИЧАЈА: Удружење Васојевића у Савином Селу код Врбаса обележило значајан јубилеј

14. 11. 2022. у 06:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације