ГОЛГОТА СРБА НА ХЛАДНОМ СЕВЕРУ: И Норвешка на листи препоручених локација за школска путовања

ТРАГОВИ геноцида над српским народом у Другом светском рату расути су од Јадранског мора до далеког севера Европе.

Фото Норвешки музеј "Крвавог пута"

Често се заборавља да је Норвешка једно од највећих стратишта наших сународника ван некадашњег југословенског простора. У овој земљи до 1944. угашен је живот око 3.000 Срба, интернираних из фашистичких логора у Србији.

Крајем јуна ове године навршено је 80 година од искрцавања првог транспорта наших заточеника у луке Норвешке. Немцима је у овој окупираној скандинавској земљи била потребна радна снага за изградњу путева и пруга у северној Норвешкој, за транспорт трупа и опреме.Немачка Врховна команда је донела одлуку да се из свих концентрационих логора издвоје снажни, млађи мушкарци способни за рад и пошаљу у Норвешку.

Фото Норвешки музеј "Крвавог пута"

Из логора Сајмиште, Бањица, Црвени крст, Јасеновац, Шабац, издвојено је 4.268 затвореника и послато на север, одакле је у слободу на крају рата пошло свега 1.500 заточеника. Логори су били познати као "српски логори", јер су 90 одсто заточеника били Срби, а по социјалном саставу било је 65 одсто земљорадника.

Голгота коју су у хладној Норвешкој, ближе Северном полу него завичају, доживели српски интернирци, разлог је што је Норвешка уписана на листу пожељних локација за организовање студијских путовања за ученике основних и средњих школа.

Иза предложеног списка локација препоручених за посете школараца стали су Музеј жртава геноцида из Београда и Министарство просвете. Није реч о обавезујућем упутству, а у наредном периоду школе ће га саме допуњавати и прилагођавати могућностима, локацијама на којима се налазе, интересовањима ученика и слично.

Фото Архива Новости

Ова идеја поникла је у установи која брине о колективном сећању на страдале, Музеју жртава геноцида, као почетак краја фазе колективног заборављања голготе коју је наш народ доживео током Другог светског рата. На својеврсној мапи страдања српског народа од 1941. и 1945. налази се и Норвешка, а стратишта у овој земљи, уколико могућности то буду дозвољавале, завређују да буду адреса студијских путовања ученика из Србије.

Сећање на више од 4.000 наших логораша на северу Европе чува петнаестак обележја, међу којима је и споменик у Ослу, откривен 1976. у присуству тадашњег краља Норвешке Олафа Петог.

С окупацијом Норвешке и успостављањем Квислинговог режима у тој земљи формирани су концентрациони логори по узору на оне у Немачкој. У њих ће од 24. априла 1942. до почетка априла 1943. пристизати интернирци и из наше земље. Заточеници су у логорима били изложени насиљу, злостављању, принудном раду и ликвидацијама. Једно од стратишта је била шума недалеко од логора Фалстад, где је убијено око 220 заточеника, а међу до сада идентификованим жртвама је и 61 с подручја Југославије.

Фото М. Бошњак

Најгори логор је био у месту Беисфјорд код Нарвика, иако је постојао свега четири месеца, и то - само за југословенске интернирце.

САГРАЂЕН ДОМ ПРИЈАТЕЉСТВА

ТРАЈНО сећање на српске интернирце на европском северу чува "Норвешка кућа" у Горњем Милановцу, која је дом српско-норвешког пријатељства. Овај објекат је саграђен 1987. године, а симболично га чини традиционална српска брвнара и викиншки брод, повезани у једну целину. Изграђена је од норвешког дрвета исеченог и послатог са севера Европе у Шумадију. У њој је од отварања музејска поставка посвећена нашим грађанима страдалим у суровим радним логорима.

О присилном раду наших интернираца у Норвешкој, 1955. снимљен је и филм "Крвави пут", у југословенско-норвешкој копродукцији, који су режирали Коре Бергстром и Радош Новаковић.

Препоручујемо

Злочин

0 3

САМО ЖЕЛИМ ДА МИ ВРАТЕ ДЕЦУ: Данијела Триполт (41) у Аустрији се годинама бори за старатељство

08. 12. 2022. у 12:00

Култура

0 0

ИСТИНА О МЛАДОЈ ШПИЈУНКИ: "Прес и ја" - генерал Светко Ковач о филму "Вера"

08. 12. 2022. у 12:34

Политика

0 4

ОЛИВЕР СТОУН О ВУЧИЋУ: Председник Србије добио велику похвалу од чувеног редитеља

05. 12. 2022. у 22:03

Друштво

1 4

ШЉИВОВИЦИ ЗАШТИТИТИ И ПОРЕКЛО: Улазак омиљеног пића на Унескову листу је и наша економска шанса

03. 12. 2022. у 11:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације