Друштво

ИН МЕМОРИАМ - ЛАЛА У АЛЕЈИ ВЕЛИКАНА "НОВОСТИ": Преминула Светислава Стојановић, ветеран нашег листа

В. Н.

15. 12. 2022. у 21:20

БАШТА "Новости" остала је без једног од својих најлепших цветова - отишла је Светислава Стојановић (1935- 2022), наша Лала, коју је из милоште део редакције звао - Зумбул.

ИН МЕМОРИАМ - ЛАЛА У АЛЕЈИ ВЕЛИКАНА НОВОСТИ: Преминула Светислава Стојановић, ветеран нашег листа

Рођена је у Београду, у многочланој породици са седморо деце. Дом јој је био у здању САНУ (о чијој се згради старао њен отац), а како је то судбина изрежирала, постаће један од најтемељнијих извештача из ове наше националне институције, у читавом српском новинарству.

Била је дипломац тек друге генерације новоустановљене катедре за светску књижевност на Филозофском факултету, а ту стечено знање до перфекције је доводила у новинским текстовима. Лала је имала кристално јасну мисао, коју је стилски савршено обликовала у свим формама: репортажама, извештајима, фељтонима, интервјуима. Велики радник и посвећеник, од "Новости" је створила свој други дом. Ниједна јој тема није била "испод части" - упамћени су њени духовити коментари сопствених текстова о - испоруци огрева.

Целог радног века предност је давала редакцији, остављајући приватни живот у другом плану. Чврстих ставова и убеђења, као сарадник је знала да буде "незгодна": борила се за сваку написану реч, срчано и до краја. Знањем се никада није разметала, а увек га је вешто користила, дајући текстовима препознатљиву дозу интелектуалности и обавештености. Њени интервјуи са најумнијим савременицима, били су разговори равноправних саговорника. А када је 1995. добила највише признање нашег листа, награду "Слободан Глумац", у образложењу је писало:

- Или јој нису дали, или није хтела да буде уредник, тек, наша Лала Стојановић, звана Зумбул, три и по деценије не оставља новнарско перо. А шта све то перо није исписало - то су брда фељтона и репортажа. Да поменемо само оне о катастрофи у Чернобиљу, хрватским злочинима у Источној Славонији, јунацима наше националне историје...

Понекад преке нарави, а увек меког срца, знала је да се љутне, али и да без позива притекне у помоћ. Без вишка сујете, умела је и да помоћ затражи: ако би јој недостајала права реч. Увек своја. Непоновљива.

Време и место сахране биће накнадно саопштени.