ДОК ЈЕ СРБА, ЖИВЕЋЕ И КРАЈИНА: О Никољдану, поводом равно 31 године, од када је у Хрватској формирана тадашња РСК
ЗА неколико хиљада Крајишника из прогнаничке колоне августа 1995. године, новосадски "Спенс" био је много више од спортске арене где су се деценијама раније надметали врхунски спортисти.
После вишедневног мукотрпног збега у колони без краја, купола најпространије спортске хале била је њихов први сигуран кров над главом. Нису заборавили то гостопримство па већ Крајишници и њихови потомци у Српској Атини, управо у амфитеатру "Спенса", многобројним манифестацијама о Никољдану саборно обележавају славу и Дан Републике Српске Крајине.
Под геслом "Сви смо ми дужни нашој деци, будимо добри потомци да бисмо били и добри преци", синоћ је одржан "Сабор младих Српске Крајине и дијаспоре", коју је уприличио Отаџбински покрет "Док живе Крајишници, живеће и Крајина."
Актуелни председник те организације Драгомир Лалић подсећа, за "Новости", да су Срби у Хрватској 1995. године доживели демографски и културни слом, уништени су њихови домови, гробља, имања, али и српске цркве, библиотеке, књиге...
- Морамо да се боримо за своју баштину. Украли су нам ојкачу, глуво коло, сињску алку, бећарац, почели су да нам краду и језик, ћирилицу прогоне и данас, а Теслу и Миланковића лажно представљају свету као хрватске научнике. Не сме та наша богата заоставштина, драгоцена за целокупни српски народ, да избледи у нашем сећању - каже Лалић, и наглашава да "ми више нисмо само Крајишници, ми учествујемо у културном и друштвеном животу Србије и желимо да делимо све проблеме са свим Србима, укључујући и наше сународнике на Космету".
Републику Српску Крајину и њен Устав 19. децембра 1991. године прогласила је Скупштина српског народа, а то је по виђењу историчара Срђана Граовца, била последица распада Југославије и тежње српског народа у Хрватској да не дозволи поновни геноцид какав се над њима десио у НДХ током Другог светског рата.
- Сећања на свирепе усташке злочине од пре само педесетак година нису крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века била ни избледела, а нова, хадезеовска, власт својом екстремистичком политиком их је оживљавала - каже овај историјски аналитичар из Новог Сада.
Бујање национализма, шовинистички испади, промоција симбола из времена НДХ, отпуштање Срба из државних институција, повратак бивших усташа и екстремних националиста у земљу, наставља наш саговорник, за Србе је било злокобно предсказање и упозорење. Поред заштите голих живота и гаранције за опстанак на својим вековним огњиштима, Срби су у стварању РСК видели и начин да остваре свој други примарни циљ - да остану у државној заједници са својим сународницима, у којој су до тада живели готово 73 године. Али, распад Југославије по авнојевским границама значио је управо супротно - да ће Срби у Хрватској, против своје воље, бити изведени из те југословенске државе.
Самим тим, очување Југославије за њих је представљао приоритет, што доказују све одлуке крајишких Срба донете током 1990. године - од августовског референдума, преко Декларације из Срба и формирања САО Крајине, па до одлуке о проглашењу независности и припајању Југославији.
- Скоро свака важнија одлука Срба у Хрватској била је изнуђена. Односно, долазила је као реакција на сепаратистичке тежње из Загреба. Па чак и онда када су крајишки Срби одређене потезе вукли пре власти у Загребу и када је можда деловало да су они ти који предузимају први корак, суштински то није било тако. Срби су и тада реаговали у тренутку када се знало каква ће бити званична политика хрватских власти. Дан пре него што је Хрватски сабор усвојио нови устав, којим је Србима одузет статус конститутивног народа у Хрватској, у Книну је проглашена Српска Аутономна Област Крајина - подсећа Граовац.
На почетку рата 1991. године, каже даље наш саговорник, готово на свим фронтовима надмоћ оружаних снага РСК била је очигледна. Недостатак ратне технике онемогућио је значајније офанзивне акције хрватских оружаних снага, док је уз подршку ЈНА крајишка војска успоставила контролу над готово свим територијама на којима су Срби чинили већину. У таквим околностима хрватска страна је крајем 1991. године оберучке прихватила мировну иницијативу под покровитељством Уједињених нација (ОУН).
Амерички дипломата и бивши државни секретар Сајрус Венс посредовао је приликом склапања Женевског споразума 23. новембра 1991. године, а који је предвиђао прекид ватре, повлачење ЈНА и распоређивање мировних снага ОУН на ратом захваћеним подручјима Хрватске. Споразум су потписали председници Србије и Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, као и југословенски министар одбране Вељко Кадијевић.
Међутим, како се са применом потписаног споразума одуговлачило, разговори су настављени и окончани у Сарајеву 2. јануара 1992. године такозваним Споразумом о имплементацији. Уследило је распоређивање мировних снага (Унпрофор), што није зауставило рат...
Акција хрватских снага на РСК под називом "Олуја" отпочела је 4. августа уз подршку НАТО, који је уништио ПВО систем, ратно ваздухопловство и системе везе ВРСК, што је хрватским снагама омогућило да за три дана под своју контролу ставе готово целокупну територију РСК, изузев Славоније, Барање и Западног Срема.
Туђман је успео у намери да оствари свој циљ, добро познат из прислушкиваних разговора хрватског државног и војног врха на Брионима, када је својим официрима изговорио злокобне речи: "Србима треба задати такве ударце да они практично нестану."
Последњи и најсевернији део РСК, Источну Славонију, Барању и Западни Срем, Ердутски споразум из новембра 1995. године, "мирном реинтеграцијом", која је трајала три године, вратио је 1998. године у границе Хрватске. Тиме је судбина РСК запечаћена. Сећање Крајишника и даље живи.
О СУДБИНИ ОДЛУЧИВАЛО И 12 МИЛАНА
МЕЂУ Србима који су, у већој или мањој мери, утицали на судбину РСК током њеног четворогодишњег трајања, највише је било оних са именом Милан, укључујући и сву тројицу генерала - Новаковића, Мркшића и Челекетића. Председник Скупштине РСК био је Миле Паспаљ, САО Крајином председавао је Милан Бабић, а доцније је водио министарство спољних послова. У влади САО Крајине министар финансија био је Милан Баук, Милан Кнежевић водио је просвету, за ресор саобраћаја и веза био је задужен Милан Пађен, за трговину Миле Боснић, док је грађевинарством и урбанизмом управљао Милан Богуновић. Најомиљенији Милан у народу био је министар унутрашњих послова Милан Мартић, кога су Крајишници опевали у многим песмама.Најзад, Милан (Милановић) био је и потписник Ердутског споразума.
Препоручујемо
МИЛАНОВИЋЕВА СТРАНА ПРЕТЕГЛА: Хрватска неће обучавати украјинске војнике
16. 12. 2022. у 19:30
ШОКАНТНА ОДЛУКА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ: Хрватима признали право на отимачину
13. 12. 2022. у 20:30
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (0)