ШТО ЈЕ НОВИ САД ДОБИО, ЛЕСКОВАЦ – ИЗГУБИО: Који су градови наше земље и због чега током последње деценије остали без највише становника

КОЛИКО је Српски Манчестер изгубио, толико је Српска Атина, добила. Најновији попис показао је да је, за последњих 10 година, некадашња престоница текстила - Лесковац, остао без 19.317 житеља, а Нови Сад је богатији за 19.496 људи.

Фото Танјуг

У плусу је и Београд, али је пораст броја становника од 1,6 одсто, у апсолутним бројевима тек 26.123. Готово толико за деценију се смањио, рецимо, Пожаревац.

Осам Београда и Новог Сада већи број становника у односу на претходни попис сада имају још Нови Пазар и Тутин. И док је у Београду раст становништва искључиво резултат досељавања, у Новом Пазару и Тутину разлог је висок наталитет, а у Новом Саду и миграциони салдо и стопа рађања.

Број Београђана повећао се од 2011. године са 1.659.440 на 1.685.563, а број Новосађана са 341.625 на 367.121.

Међу градовима који су изгубили више од 10 одсто популације, што је републички просек су: Пожаревац (за 18.202 мање), Суботица (за 16.875 мање), Зрењанин (за 16.800 мање), Врање (за 16.274 мање), Крушевац (за 14.421 мање), Краљево (за 13.997 мање) и Ужице (за 14.338 мање).

Становништво је изгубио и Ниш, и то 10.421 душа, али је то, гледано у процентима, ипак мање од републичког просека.

- Београд годинама има негативан природни прираштај, али добар миграциони салдо - каже демограф Гордана Бјелобрк, начелница Одељења за демографију Републичког завода за статистику. - Коначни резултати пописа показаће у којим општинама и градовима је пад броја становника резултат пада природног прираштаја, а где су то унутрашње или спољне миграције. Ако једна средина губи младо становништво, јасно је да су у питању миграције. Уколико, пак, губи старије, очигледно је да је у питању већи морталитет у односу на наталитет.

Илустрација Новости

Да је у већини делова Србије за депопулацију, и то чак са учешћем од две трећине, крив природни прираштај, а само за трећину миграције, потврђује демограф др Петар Васић са Географског факултета у Београду.

- Пре него што су објављени прелиминарни пописни резултати радио сам пројекцију за Смедерево. Оно је изгубило око 10.000 становника од претходног пописа, од чега 70 одсто на конто већег морталитета у односу на стопу рађања. Слична је ситуација и у осталим српским градовима. Иако би се очекивало да становништво са сеоских подручја гравитира ка најближем граду, као што је било седамдесетих и осамдесетих година, кад смо имали процват индустрије, већина младих породица сада иде у Београд, Нови Сад и Ниш - каже Васић.

Он додаје да младим породицама у мањим градовима недостаје квалитетно образовање, здравство, забавни и рекреативни садржаји. Без обзира на инфраструктуру, могућност запослења, а негде чак и високе плате, они за своје потомство желе више. Крагујевац и Ниш, као универзитетски и клинички центри, боље су прошли. Код њих је пад броја становника мањи од 10 одсто, колики је републички просек.

- У Нишу је природни прираштај толико опао да би, да није било досељавања, број становника био далеко мањи - каже Васић. Боље су прошла и места ближа Београду. Нпр. у Панчеву имамо пад од шест одсто. Верујем да је градско језгро задржало своју популацију, а број житеља пао је у селима у оквиру панчевачке општине.

Васић још додаје да Београд сваке године на конто негативног природног прираштаја губи од 7.000 до 8.000 људи, које надомести миграцијама. И Нови Сад има велику имиграцију у град, али, пошто се досељавају млађи људи, и стопа рађања није мала.

- Нови Пазар има толики природни прираштај да би имао још више становника да нема пуно исељавања у иностранство. Мислим да ће коначни резултати пописа показати да највишу стопу укупног фертилитета има Тутин, чији је пораст становништва премашио 10 одсто управо због позитивног природног прираштаја - закључује Васић.

ЗВЕЗДАРА И ВОЖДОВАЦ ЦВЕТАЈУ

ЗВЕЗДАРА је једна од општина која има највише досељених. Године 2011. имала је 151.808 становника, а данас 171.923. Исти је случај и са Вождовцем, који је имао 158.213 становника, а сада 175.075. За разлику од њих, Врачар, Стари град или Савски венац не могу да се шире и више су оријентисани ка пословном амбијенту, па се из њих више људи одсељава него што се досељава.

Препоручујемо

Друштво

1 1

СА РУСИМА ПРЕСКОЧИЛИ 6,5 МИЛИОНА: Демографи у потрази за одговором како је на попису добијен већи број становника него што је процењено

23. 12. 2022. у 08:00

Колумне

2 2

ПОПИС: Срба у Црној Гори више него пре 11 година

23. 12. 2022. у 07:00

Друштво

5 2

ЕВО ШТА ЈЕ ГЛАВНИ РАЗЛОГ СМАЊЕЊА БРОЈА СТАНОВНИШТВА: Завод за статистику открива где је забележен и највећи раст броја становника

22. 12. 2022. у 15:40

Србија

0 1

ПРВИ РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА: У Неготину скоро 8.000 људи мање него пре 11 година

21. 12. 2022. у 20:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације