КАДА ЋЕ И КОД НАС РАДНИЦИ РАДИТИ ИЗ ФОТЕЉЕ? Радно законодавство очекују усклађивање и промене са прописима ЕУ

ПРОМЕНА постојећег Закона о раду увелико касни, иако је "диктирана" процесом придруживања наше земље Европској унији.

Фото shutterstock

Српски прописи и даље не познају рад од куће и на платформама, али и многе друге савремене облике рада. Они су, међутим, маргинални и у пракси многих развијених земаља, а добили су на значају тек у току пандемије ковида 19.

Проф. др Нада Новаковић из Института друштвених наука наглашава да су измене постојећег радног законодавства неопходне како би се отклонили недостаци.

- Одредбе које се односе на права на плаћени годишњи одмор свих радника, смањење права послодавца у прерасподели радног времена, већи број дана за плаћено одсуство, заштиту трудница и породиља, морају да се мењају. Нужно је и скраћење приправничког, пробног и рада на одређено време. Нажалост, наша пракса богата је примерима непоштовања постојећих одредби и њихове злопупотребе - објашњава наша саговорница.

У ком правцу ће, међутим, ићи измене поменутог прописа зависи највише од притиска спољних фактора. У пракси ће се, сматра др Новаковић, доносити решења која ће се означити као европска, мада се и сад зна да је велики број постојећих супротна њима:

- У мери у којој ће се наставити политика привлачења страних инвестиција измене закона ће бити рестриктивније и неповољније по раднике Србије. Значајнији отпор не треба очекивати ни од стране распарчаних и међусобно сукобљених српских синдиката.

Фото Танјуг

И за економисту Данила Шуковића постојећи Закон о раду је застарео и нужно га је мењати, чак и под условом и да је био правичан и за послодавце и запослене. Он сматра да се одредбе морају ускладити са савременим кретањима у свету рада.

- Чињеница је да су права радника у Србији на изузетно ниском нивоу и да се ни постојећи прописи не примењују. Судови надлежни за радне спорове одуговлаче са доношењем пресуда годинама, уместо да спор реше за неколико месеци - сматра Шуковић.

Он наглашава да новим законом посебну пажњу треба посветити правичном регулисању привремених и повремених послова, послова осетљивих група, минималној заради која треба да одговара потрошачкој корпи и да задовољава ниво стандарда достојанствен човеку, а не да буде потцењена као до сада. Исто тако треба обезбедити да радници ангажовани преко агенција имају иста права као стално запослени, а не да буду дискриминисани и злоупотребљавани.

Фото Танјуг

- Мислим да је захтев послодаваца за продужење рока рада на одређено време са шест месеци на три године потпуно оправдан, под условом да радници због тога не буду у подређеном положају и да он има оправдан разлог. Неопходан је и ефикасан социјални дијалог, кога сада нема, да би се реално сагледали положај и радника и послодаваца.

Постојећи Закон о раду је у својој суштини за др Новаковић потпуно антиевропски и антираднички, па је и у том смислу већ застарео, а не по времену од кад се примењује.

- Намерно је скројен, што није случај у већини чланица ЕУ, тако да је многе облике рада бесмислено обезвредио и прогласио као "рад ван радног односа". Препустио је посебним законима да регулишу привремене и повремене послове, сезонски рад, рад преко агенција...

Досадашње искуство у примени наводи на закључак да се он селективно тумачи и примењује. Бројни законски прописи су у међувремену донети и девалвирали његову суштину. На пример, они који регулишу сезонски рад, на повременим и привременим пословима. Тако ангажовани радници и даље немају права на увећану зараду, плаћени годишњи одмор, синдикално организовање и право на штрајк.

- Промене треба да узму у обзир добре праксе земаља ЕУ, као што су право на достојанствену зараду од које могу да живе, да учествују у колективном преговарању, имају своје представнике у органима управљања предузећем. И није то повратак толико одбациваном самоуправљању и радничким саветима, већ формирање Радничких савета какви данас постоје у Немачкој, али и у постојећем хрватском Закону о раду - истиче др Новаковић.

Иницијативу за измене Закона о раду покренуло је недавно и удружење "Маме су закон". Указују посебно на одредбе које се тичу ангажовања кроз флексибилне или несигурне уговоре, које онемогућавају жене да код послодавца остваре право на трудничко боловање, породиљско одсуство, као и низ других права.

Фото архива

- Ово што ми имамо је јединствена пракса у Европи, а Србија, као земља кандидат за улазак у ЕУ, у обавези је да наше законодавство усклади са добрим праксама које долазе из ове заједнице - указују из овог удружења.

СИНДИКАТ ДА СЕ ПИТА ЗА ОТКАЗ

ПРОБЛЕМАТИЧНА је, сматра др Новаковић, и велика улога дискреционог права ресорног министра када је у питању кажњавање и отказ радника. Том приликом се не консултује ни синдикат. Све то би требало, сматра она, ускладити са европским законодавством.

ПРОБЛЕМИ И У РЕГИОНУ

НАШ Закон о раду се у својој суштини не разликује од прописа у региону. Разлике су незнатне, а на то је утицала и различита синдикална моћ у свакој од држава у окружењу. У Словенији, на пример, јаки синдикати су прецизније регулисали сезонски рад, а у Хрватској је обавезно формирање радничких савета.

Код нас постоји појам "рад ван радног односа", који Међународна организација рада, а ни европска пракса не познају. Он се односи на запослене код послодавца. Сви остали су незаштићени, а њихова права умањена.

Препоручујемо

Економија

0 0

САД У СРБИЈУ ДОЛАЗЕ У ПЕЧАЛБУ: Из године у годину, због мањка радне снаге, послодавци све више ангажују странце

21. 12. 2022. у 10:35

Економија

0 1

ПОРАЖАВАЈУЋИ ПОДАЦИ У БРИТАНИЈИ: Због штрајкова остала без више од 400 хиљада радника

13. 12. 2022. у 12:13

Друштво

1 0

НА ДВА ПОСЛА 200.000 ЉУДИ: За десет година се у Србији утростручио број оних који додатним ангажовањем увећавају приходе

02. 12. 2022. у 10:30

Економија

2 1

БРОЈ НЕЗАПОСЛЕНИХ У НЕМАЧКОЈ СТАЛНО РАСТЕ: Очекује се да ће највећа економија ЕУ пасти у рецесију

02. 12. 2022. у 10:04

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације