ВАРВАРИНСКИ БОЈ ВРАТИО ВЕРУ У СЛОБОДУ СРБИЈЕ: Завршено научно истраживање о Крушевачкој нахији од 1804. до 1833, ускоро и нова публикација

ИАКО значајно бројнија, османска војска изгубила је Варваринску битку вођену од 18. до 21. септембра 1810. године и то уз руску помоћ.

Фото С. Бабовић

Херојство показано у заједничком српско-руском отпору Османлијском царству довело је до првог ослобођења Крушевачке нахије.

Испоставиће се, не задуго, јер је срце Србије коначно успело да се реши ропства тек захваљујући борбама у Другом српском устанку и дипломатији Милоша Обреновића. Ипак, Варваринска битка дала је бројне јунаке, показало је прво истраживање о Крушевачкој нахији од 1804. до 1833. године, које се у Народном музеју Крушевац одвија под покровитељством Министарства културе.

- У Варваринској бици посебно су се истакли Станоје Главаш, Узун Мирко Апостоловић, Јован Курсула и Хајдук Вељко - каже, за "Новости", историчар Горан Васић, аутор изложбе и публикације "Крушевачка нахија од 1804. до 1833. године".

- Победом је повраћено самопоуздање устаника и вера у коначну победу. Отклоњена је велика опасност од отоманске најезде покоравања Карађорђеве Србије. Значај победе био је утолико већи, јер је омогућио повратак устаника на границе од пре пораза на Чегру маја 1809.

Горан Васић, Фото С. Бабовић

Мање је познато да је Варваринској бици претходила битка код Јасике, која се завршила без победника. Српска војска повукла се на Варваринско поље, заједно с руским саборцима, а команду здружених јединица преузео је гроф Јозеф К. Орурк. Наредио је да се пресели цело село (истог имена као данашња општина, на друго место). Ахмед Хуршид-паша је са својим снагама од 10.000 до 15.000 људи кренуо у напад, док су се браниоци ушанчили.

Гроф Орурк је као главнокомандујући здружених снага имао сазнања о правцу доласка Турака и на време распоредио четири пешачке трупе од по 150 људи, чији је задатак био да на себе привуку главни напад. Главнина турске војске их је заиста напала на том правцу.

Наставили су без успеха да нападају још више пута, по крилима, али их је умешно организована одбрана, са контранападима Хајдук Вељка, изложила унакрсној ватри, сузбила и коначно протерала након дејствовања топова.

- Турци су имали око 1.000 људи ван строја, Руси једног погинулог козака, два официра и 37 рањених војника, док су Срби имали 15 погинулих и 49 рањених - наводи аутор пројекта.

- Варваринска битка је заправо била једина организована већа битка у нахији, али је њен резултат значајан упркос чињеници да је Крушевац био слободан само две и по године.

Foto: Фото С. Бабовић

POGLEDAJ GALERIJU

Реконструкција Варваринске битке је у крушевачком музеју осванула и кроз фигуре српских, руских и турских војника, као и слику академске уметнице Марије Ћирић. Наслеђе војевања вожда Карађорђа, Чолак Анте Симоновића, Ђорђа Симића, Петра Добрњца, Миленка Стојковића, војводе Алексе, истакнуто је кроз низ експоната на изложби, а посебно ће бити описан и у публикацији, која ће ускоро бити објављена.

- Изложили смо и оружје из Првог и Другог српског устанка, први пасош ослобођене Србије 1833. године, као и врло ретке, оригиналне тапије и документа о откупу земље, које је Милош Обреновић, пред сведоцима, потписивао са турским агама, како би се потврдило да је ослобођена територија у власништву Кнежевине - напомиње Васић.

Устаничка застава Срба, Фото С. Бабовић

ГРАНИЦЕ

КРУШЕВАЧКА нахија се просторила од Делиграда и Алексинца, преко Великог Шиљеговца, односно од Врњачке Бање до Разбојне и топличког краја. По ослобођењу припојена је Београдском пашалуку и постала део Кнежевине Србије.

СПОМЕНИЦИ

КРАЉ Петар Карађорђевић открио је септембра 1910. године споменике посвећене јунацима Варваринске битке: споменик грофу Орурку и руској војсци је у селу Варварин, док је споменик Јовану Курсули у Варварину.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације