Друштво

''КОШАРКАШКИ РАТ'' ПОЧЕО РИТУАЛНИМ СПАЉИВАЊЕМ: Необичан спортски сукоб Чачка и Београда, који траје 70 година, не показује знаке смиривања

Борис Субашић

05. 02. 2023. у 18:00

НЕОБИЧАН "рат" Чачка и Београда напунио је 70 година и нема никаквих знакова да јењава, па је историчар др Милош Тимотијевић одлучио да се позабави хроником овог сукоба. Он је ритуално почео 1952. када је на масовном народном скупу у центру Чачка јавно спаљена лутка од сламе која је представљала тадашњег архинепријатеља кошаркаша из овог града Боре Јовановића, првог професора на смеру кошарке на београдском ДИФ-у.

КОШАРКАШКИ РАТ ПОЧЕО РИТУАЛНИМ СПАЉИВАЊЕМ: Необичан спортски сукоб Чачка и Београда, који траје 70 година, не показује знаке смиривања

Он је данашњим речником био у сукобу интереса, јер је истовремено био тренер БСК-а, клуба београдских ДИФ-оваца, који су, истине ради, већином били студенти из унутрашњости, укључујући и оне из Чачка, али ни то није могло да га спасе од чачанског гнева.

- Бора Јовановић је у то доба имао значајан утицај у Кошаркашком савезу Југославије, први председник Кошаркашког савеза Србије, савезни тренер женске репрезентације Југославије. На ДИФ-у је био професор кошарке и историје физичке културе и важио је за великог пријатеља многим Чачанима, али у том тренутку интереси БСК-а били су приоритетни и у њих се нису уклапали Чачани са својим амбицијама - објашњава др Тимотијевић.
Он наглашава да се осећај припадања групи гради кроз однос према другима, па се сусрети између спортских ривала често претварају у ритуални рат.
- Управо један такав "кошаркашки рат" започео је између Чачка и Београда 1952. када су Чачани стекли утисак да су њихови спортисти неправедно закинути и запостављени, иако су једини јужно од Саве и Дунава имали представника у југословенској првој лиги - каже др Тимотијевић.
Истине ради, тадашњи тренер Борца је упозоравао Чачане да не претерују у очекивањима, али није вредело. Свака изгубљена утакмица је тумачена, од кафане, преко новина, до политичких структура, као последица завере против Чачка. Реално важан фактор запостављања чачанске кошарке у то време је била његова тадашња саобраћајна изолованост.

- Нико није жудео за вишесатним путовањима неудобним возовима до провинцијског града. Кошарка је промовисана као спорт за веће урбане центре Југославије, јер би успех неког клуба у малој средини имао слаб одјек у јавности целе земље. Зато је "одјек" у Чачку био веома снажан: Чачани су направили лутку Боре Јовановића, напунили је сламом и јавно је спалили у центру града испред "Абрашевића", преко пута зграде Општине. Била је то у ствари "копија" ритуала на демонстрацијама у Београду 1952. и 1953. у режији југословенске власти која се са Италијом спорила око Трста. На њима су спаљиване лутке председника италијанске владе. За разлику од Београда, чије је демонстрације организовала и каналисала комунистичка власт, Чачани су имали спонтано окупљање, а "непријатељ" је био Београд - описује с осмехом др Тимотијевић ритуални почетак "кошаркашког рата".

Он наглашава да је за ову тему лако наћи саговорнике, али да је проблем острашћеност која не јењава ни после 70 година. Одјеци баскеташког сукоба из 1952. рефлектовали су се на све друге сфере живота и постали део градског идентитета.
- "Кошаркашки рат" је оставио дубок траг и у политици кроз непрестано опозиционарство Чачка према Београду због осећаја "неправедне закинутости". Истину говорећи, често је "сукоб Чачана и Београђана" био, у ствари, сукоб Чачана са Чачанима у Београду. То илуструје амбивалентан став према КК Партизан, који се сматра љутим ривалом који је "отео" најбоље чачанске играче, а истовремено и "чачанском филијалом" без које не би било клуба у Београду. Као доказ се користи аксиом да је модерни кошаркашки клуб створио чачански Кићан, Драган Кићановић, као и да нема бољег тренера од чачанског Жоца, Жељка Обрадовића, а да не говоримо да међу најбољим играчима увек има неколико Чачана. Они се у Чачку не третирају као "домаћи издајници", већ као "наши људи у противничким редовима" - објашњава др Тимотијевић.

ВИШЕ ОД ИГРЕ
СПОРТ је један од водећих облика идентификације у модерном друштву, а у Чачку је кошарка више од игре, указује др Милош Тимотијевић:
- Сваки град поседује скуп обележја који га чини другачијим од осталих, а сви заједно чине идентитет који му обезбеђује трајну препознатљивост. Такмичења привлаче животну енергију појединаца и група у тежњи ка надмашивању ривала у стању "вечитог" супарништва.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ШОК САЗНАЊА НА СУЂЕЊУ: Запослени у Рибникару нису пружили помоћ деци након што их је Коста упуцао?

Суђења

0 69

ШОК САЗНАЊА НА СУЂЕЊУ: Запослени у "Рибникару" нису пружили помоћ деци након што их је Коста упуцао?

ИЗ СНИМАКА се види да су теткица, којој још не знамо име, разредна Драгана Томић и домар Раде Симић, након што је Коста пуцао, а пре доласка наставника географије Зорана Нишевића и полиције, били на вратима учионице историје у којој је било "VII/2" и нико од њих није ушао унутра и пружио помоћ деци.

30. 09. 2024. у 14:56

МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

Друштво

1 17

МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

НАЧЕЛНИК Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији "Таковска 10" да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.

25. 09. 2024. у 22:01