Друштво

ХРВАТИ БИ ОПЕТ У ЛОВ НА СРБЕ: Посланик Домовинског покрета најављује месечно по "две-три пријаве за ратне злочине"

В. Црњански

13. 02. 2023. у 10:00

СТИПО Млинарић, посланик продесничарског Домовинског покрета у хрватском Сабору најавио је нови лов на Србе. Центар "Др Иван Шретер", на чијем је челу, сваког месеца, како је недавно изјавио, предаће Државном тужилаштву (ДОРХ) од две до три кривичне пријаве "за ратне злочине", а прве две, предате у петак, односе се на оне "почињене у Бијелом Пољу и Вуковару".

ХРВАТИ БИ ОПЕТ У ЛОВ НА СРБЕ: Посланик Домовинског покрета најављује месечно по две-три пријаве за ратне злочине

Кривична пријава за "вуковарски случај" обрађује гађање украјинског речног теретног брода код Вуковара, 13. новембра 1991, када су погинула двојица Украјинаца. Жртва у Бијелом Пољу је, како се наводи у пријави, "преживела злочин, али је починила самоубиство".

Млинарић, иначе родом из Вуковара, тражи од Хрватске да процесуира и цео Генералштаб тадашње ЈНА, јер су "све паравојне формације које су деловале на подручју Хрватске биле непосредно под командом ЈНА и Центар за то има документе".

- Млинарић је једну од те две кривичне пријаве показао на проусташкој телевизији Бујица и на њој се видело име Миће Љубичића, човека који је за време рата радио у иностранству и уопште није био ту - каже за "Новости" Саво Штрбац из Документационо-информационог центра "Веритас". - Овај човек не разуме шта се дешава и не зна како да реагује. На челу Домовинског покрета је, иначе, Иван Пенава, који је изашао из ХДЗ-а јер му је политика према Србима била "преблага".

ОДШТЕТА "ЛОГОРАШИМА"

МЛИНАРИЋ тврди да ће се Центар "Др Иван Шретер" борити да заробљеници ратних логора добију пресуду и обештећење, као што су, како је рекао, "србијански војници, који су били у војном затвору у Сплиту, добили више од шест милиона куна".

Лицемерну изјаву Млинарић закључује тиме да ће новац "бити дониран деци оболелој од малигних болести".

Штрбац напомиње да се у лов на Србе и некадашње припаднике ЈНА, као "ратне злочинце", поред званичних државних органа, укључило и мноштво ултрадесничарски оријентисаних појединаца. Држава и даље ангажује велики број полицијских инспектора који раде на овим предметима, као и четири тужилаштва и четири суда, али кривичне пријаве подносе и многобројне организације, па практично нико није сигуран да се неће наћи у фокусу органа гоњења. И то не само ако закорачи у Хрватску, већ и ако живи у иностранству.

Прошле године је отворено неколико десетина нових истрага и подигнуто оптужница, а последње хапшење десило се 27. јануара, у Кливленду, у Америци. Тада је ухапшен Југослав Видић, који је у одсуству, у Сиску, осуђен на две деценије затвора јер је, наводно, 1991. године у Петрињи, у познатој Месној индустрији одсекао руку Стјепану Комесу, којом се овај руковао са Фрањом Туђманом. Комес је искрварио и издахнуо, а Видић, који је у то време имао 23 године, негирао је дело.

- Прошле године смо објавили да је Хрватска процесуирала више од 3.700 особа због ратних злочина, од којих су само три одсто Хрвати, а бројке су опет порасле, па ћемо ускоро објавити нове - каже Штрбац. Кроз подизање оптужница успели су оно што нису током рата, да сведу број Срба у земљи на свега три одсто, с тенденцијом даљег пада. Од процеса за ратне злочине направили су "светски бренд", који извозе на Косово, у БиХ, а сада и у Украјину. На челу хрватске делегације која подучава украјинске колеге је бивши главни тужилац Младен Бајић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације