БАЛКАН ЈЕ БУРЕ БАРУТА ЗА ЗЕМЉОТРЕСЕ: Подручја око ова наша четири града су у већем ризику од других

НИЗ разорних земљотреса, од којих је најјачи био магнитуде 7,8 степени Рихтера, погодио је делове југоисточне Турске и севера Сирије. Број настрадалих достигао је скоро 30.000, док су процене стручњака да ће бити барем дупло већи од тога.

Фото: МУП

Међутим, већ неко време је стручној јавности познато да је ово подручје у „црвеној зони” када су у питању земљотреси, јер се ту спајају две тектонске плоче, Анадолијска и Арабијска.

Иако смртоносни земљотреси нису тако чести у Европи као у другим деловима света, снажнији потреси се дешавају релативно често. Међу најугроженијим деловима Европе су Италија, Балкан, Грчка, Бугарска, Румунија, али и европски део Турске.

Мапа која предвиђа земљотресе у Европи

Управо су истраживачи у пројекту „СХАРЕ” који финансира ЕУ 2014. године направили мапу која приказује делове Европе у високом ризику од земљотреса. Да би направили мапу, истраживачи су користили податке из више од 30.000 земљотреса магнитуде веће или једнаке 3,5 на Рихтеровој скали који су се десили у Европи.

Европска мапа сеизмичке опасности приказује сеизмичко кретање тла за које се очекује да ће се десити са вероватноћом одступања од 10 одсто током наредних 50 година.

Плаво-зелене боје означавају области у којима је опасност од земљотреса релативно ниска, жута и наранџаста боја означавају подручја умерене опасности, а црвене боје означавају подручја високе опасности.

Највећи земљотреси у Европи се углавном дешавају на тектонским раседним линијама, које се протежу од Исланда на северозападу Европе, који се налази на средњем атлантском гребену, до северноанадолске зоне раседа у Турској на југоистоку.

– Та сеизмолошка мапа Европе која је направљена 2014. године рађена је првенствено на основу претходних земљотреса, то је добар показатељ где се у будућности могу очекивати земљотреси, али не мора бити 100 одсто сигурно тако. У суштини у том делу Европе, на северу, нема пуно активних раседа сем на Исланду, па зато то подручје и није у великом ризику од снажних, али ни слабијих сеизмолошких активности, односно земљотреса – каже Ана Младеновић са Рударско-геолошког факултета.

Не зна се колико раседа има у Европи

Објашњава да је један од разлога тај што се у Европи не зна где тачно и колико раседа има где се сударају тектонске плоче.

– Та истраживања о раседима у Европи највише и најбоље су радили Словенци и Турци и они знају тачно која су места и колико трусна. Нажалост, код нас нема пуно таквих истраживања – каже Ана Младеновић.

Она објашњава да је већи део европског копна обухваћен Евроазијском плочом која се углавном креће ка суседној афричкој плочи на југу, Анадолском микроплочом на југоистоку и Северноамеричком плочом на западу. Постоји неколико других микроплоча између Европе и Африке, које изазивају сеизмичку активност, посебно у региону Средоземног мора, укључујући и Алпски регион.

Тектонске плоче такође играју велику улогу у формирању планина у Европи. На пример, Алпи су настали као резултат судара Евроазијске и Афричке плоче, две континенталне тектонске плоче које су у почетку биле одвојене океанским басенима. Хималајски планински ланац и тибетанска висораван настали су због судара између Индијске и Евроазијске плоче, који је почео пре 50 милиона година и траје данас.

Балкан “буре барута” за земљотресе

Земље Балкана и Медитерана, као и Турска, са много гушћом популацијом која живи у регионима са високим ризиком, имају дугу историју разорних и смртоносних земљотреса. Удаљенија подручја, као што је веома активна и опасна сеизмичка зона Исланда, остављају много мање популације рањивим на опасност.

Ана Младеновић истиче да подручје Балкана јесте трусно, а поготово рубни делови Балкана.

– Област Вранча у Румунији је посебно позната по сеизмолошкој активности. То је стара зона где се једна тектонска зона подвлачи под другу и тако долази до земљотреса. Тектонски покрети Јадранске и Динаридске плоче преносе се на унутрашњост Балкана. Запамтили смо земљотресе који су погодили Мионицу, Краљево и Ваљево 1999. године – каже она.

Када је у питању подручје Србије, Младеновићева са сигурношћу истиче да нас у наредном периоду не могу очекивати земљотреси јачи од оних који су већ били. Ипак, напомиње да је подручје око четири града у већој опасности од остатка земље.

– То не може тек тако да се деси. Неће бити снажнијих земљотреса него што их је било пре. Код нас су делови Западне Мораве, Краљева, Ваљева, Трстеника и Параћина једни од оних који су у највећем ризики од земљотреса – закључује она.

Недовољно се улаже у инфраструктуру

Како се наводи у овом истраживању, већ годинама уназад све више европских земаља посвећује пажњу испуњавању стандарда који обезбеђују адекватну заштиту од земљотреса.

Упркос томе, многе инфраструктуре још увек нису довољно ојачане против земљотреса, што представља велики ризик по безбедност људи.

Земљотреси представљају највећу опасност за густо насељена урбана подручја. На пример, градови Истанбул и Измир у Турској, Катанија и Напуљ у Италији, Букурешт у Румунији и Атина у Грчкој претрпели су велике губитке због земљотреса. У ствари, само ове четири земље имале су скоро 80 одсто просечног годишњег економског губитка од 7 милијарди евра услед земљотреса.

Земљотрес у Петрињу и Загребу изненадио

Један од најизненађујућих земљотреса у Европи последњих година био је земљотрес у Загребу јачине 5,3 степена Рихтерове скале, који је погодио главни град Хрватске 22. марта 2020. године и стекао репутацију највећег земљотреса у Загребу у последњих 140 година.

То је изазвало велику штету. Више од 1.900 зграда оштећено је до те мере да су постале неупотребљиве, једна особа је погинула, а 27 је повређено. Цена овог земљотреса коштала је Хрватску укупно 11,5 милијарди евра економског губитка.

Најразорнији земљотрес у забележеној европској историји погодио је Месински мореуз у јужној Италији 1908. године, сравнивши са земљом градове Месина на Сицилији и Ређо ди Калабрија на италијанском копну.

Земљотрес магнитуде 7,1 и цунами изазвали су око 100.000 смртних случајева. Економска штета је била значајна, јер је Месина била важна лука на Медитерану.

Највећи земљотрес последњих година у широј Европи био је земљотрес магнитуде 7,6 који се догодио 17. августа 1999. године у Деринчеу у Турској, мање од 100 километара југоисточно од Истанбула. Погинуло је више од 17.100, а повређено више од 45.000 људи. Такође је изазвао и цунами који је убио 155 људи.

Само неколико месеци након овог земљотреса, 12. новембра 1999. године, Турску је поново потресао један од накнадних потреса. Овога пута епицентар земљотреса јачине 7,2 степена Рихтерове скале изазвао је знатну штету у турском граду Дузце и однео између 850 и 900 живота.

Земљотрес који је однео највише живота у 2020. догодио се 30. октобра на Самосу у Грчкој. Однео је 119 живота, док је више од 100 људи је повређено, а многе зграде су тешко оштећене.

Како се понашати у случају земљотреса?

У случају земљотреса, где год да се налазите, најважније је да следите следећа упутства – не паничите и пробајте да останете присебни, не покушавајте да побегнете, лезите на под, склупчајте се и заштите главу. Будите спремни да може уследити још јачи потрес.

У приручнику који је издао Сектор за ванредне ситуације, Министарства унутрашњих послова Србије, јасно су наведена правила којих би свако од нас требало да се придржава у оваквим ситуацијама.

БОНУС ВИДЕО: НОВИ МАЛИ ХЕРОЈ - Десетогодишњи дечак извучен испод рушевина у Хатају после 65 сати драме

(Блиц)

Препоручујемо

Свет

0 1

ЦРНЕ ВЕСТИ ИЗ ТУРСКЕ: Пронађено тело кошаркашице под рушевинама

12. 02. 2023. у 17:00

Друштво

0 2

СРПСКИ ПАС ХЕРОЈ: Зиги је нањушио живу особу под рушевинама у Турској (ФОТО)

12. 02. 2023. у 14:10

Панорама

0 0

"ЈА САМ МЕМЕДОВИЋ" Шаренац и Милошевић направили шоу - насмејали мреже (ВИДЕО)

12. 02. 2023. у 09:58

Познати

0 0

НЕКА СИЛА МЕ САЧУВАЛА: Ћана о борби са раком дојке - због болести променила живот

12. 02. 2023. у 07:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације