ЗБОГ БОГДАНА ДАРУЈЕМ СВЕ ОНО ШТО ИМАМ: Крагујевчанин гради дечје одмаралиште

СИН ми други пут умире због бирократије. Сахранио сам га 2019. и од тада не могу да поставим камен темељац и кренем у изградњу задужбине која би понела његово име. Већ четири године покушавам да саградим одмаралашите за децу на брду Бешњаја код Крагујевца, јер желим да дечји смех звони тамо где се мој син најлепше смејао. Да се деца скијају, санкају и грудвају, као што је он некад. Пројекат је одавно готов, а после велике медијске пажње и ангажовања Николе Дашића, градоначелника Крагујевца, велике су шансе да ће на пролеће почети изградња, ако не зафали још неки папир.

FOTO: Privatna arhiva

Пун је стрепње Славољуб Милановић из Крагујевца, који је после смрти сина Богдана одлучио да сву имовину поклони у добротворне сврхе. Богдан је био на путу да стекне светску славу у свету програмирања, али је болест била неумољива. Није доживео 30. рођендан, а направио је компјутерске програме и апликације које су му донеле огромну зараду. И, ко зна шта би још направио да је имао времена...

- Остао сам сам, са псом. Без Богдана ми новац не треба и зато сам одлучио да поклоним све што имам - отвара нам срце Славољуб. - Био сам успешан привредник, док се Богдан није разболео. Затворио сам фирму и отишао са бившом супругом у Америку. Били смо до последњег тренутка уз нашег сина. Да му помогнемо нисмо могли. Не могу речима да опишем осећај када нам је лекар рекао: "Ово је све што медицина може да уради." У таквим ситуацијама новац не значи ништа. Не значи ни после, а накупило се тог папира много. Не дај Боже никоме да дође у такву ситуацију.

До сада је, у тишини, Славољуб анонимно донирао око милион долара болесној деци, болницама и школама за опремање учионица и информатичких кабинета. О томе не жели да говори. За изградњу дечјег одмаралишта припремио је око 400.000 долара.

УСПОМЕНА Славољуб и Богдан Милановић

- Ако буде требало, има још - каже нам. - Неважно је колико ће то да кошта. Од почетка ми је било непријатно да неког вучем за рукав за оно што поклањам. Разумео бих да ми је потребна веза да саградим сопствени хотел, апартмане, да их издајем и продајем. Нисам веровао да морам да молим и кад поклањам. Једино што желим је да име свог сина сачувам од заборава. Богдан је то заслужио. Захваљујући градоначелнику Дашићу, не морам више да се понижавам.

Показује нам Славољуб поруку коју је написао свом сину када је кренуо у Америку: "У животу не постоје гаранције осим да ћу увек бити твој отац, а ти мој син. И да ћу те увек волети без обзира на глупости које правиш." Испратио га је у далеки свет, у Олимпију, у држави Вашингтон. Тамо је наш вундеркинд завршио гимназију и прву годину факултета. Талентовани математичар и ајтијевац у Америци није послушао тату и правио глупости, већ је, жељан врхунског образовања, наставио да учи програмирање на Универзитету Минесота, једном од најбољих америчких. Постао је магистар, па доктор наука.

- Били смо једна душа - прича Славољуб. - Спремао сам га за Америку откад се родио. Отишао је у четвртој години гимназије. Био је ванредно талентован за програмирање. Још као студент, пре више од 10 година, правио је напредне програме и апликације. Било је то време када је мало ко знао чему уопште апликације служе, а он је могао да направи све што би замислио.

Измаштао је Богдан давно апликацију за јавни превоз у Минесоти. Такве постоје данас и код нас, али у време када ју је Богдан осмислио, то је било чудо. Креирао је програме и апликације за разне америчке агенције, авио-компаније и израђивао програме за учење програмирања. Његов програм направљен као помоћ и онлајн "школа" за самостално учење програмирања, 2017, проглашен је за један од 10 најбољих на свету. Само од тог програма млади генијалац Богдан зарађивао је 50.000 долара месечно.

- Добро сам зарађивао и штедео за случај да Богдан не успе у Америци. Увек сам му говорио да мора да ради за себе и он је стекао баснословно богатство. Страшно је што његова мајка и ја не знамо шта ћемо са тим новцем. Оно што нам треба, не можемо да платимо - показује нам Славољуб фотографију на којој је надгробни споменик његовог сина, на коме пише:

"Сине мој, гајде ће ти баба купити / тамбуру са тицом седефном... Цуре ће пред кућом пупити... Нек се шором дигне прашина кад батаљон сукњи маршира / Сине мој, све су то барабе, Не дам ја мог Споменка Бокор, деране... држ` се Твога Бабе. Ниси ти за тај јад и покор, еј... Стаде све..."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације