УСТАШЕ КУПУЈУ ДОКАЗЕ О ЈАСЕНОВЦУ И УНИШТАВАЈУ: Циљ им је ревизија историје: нема доказа, нема ни злочина, и за то не штеде

МУЗЕЈ жртава геноцида у последње две године, захваљујући буџету, али и донацијама прикупљеним преко Фондације Музеја, откупљује велики број артефаката од људи чији су вољени прошли кроз пакао логора у Другом светском рату, нарочито у НДХ. У потрази за документима о страдању у Јасеновцу и другим усташким мучилиштима, имају озбиљне конкуренте - припаднике различитих проусташких "удруга", који крстаре регионом.

FOTO: Arhiva novosti

Те ловце на историјску грађу плаћа превасходно проусташка емиграција из Канаде и Аустралије. Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, каже да су буџети којима располажу ове групе енормни, а циљ им је да се докопају доказа о усташким злочинима и - униште их.

- За велике своте од власника купују историјску грађу да би је или сакрили или, чешће, уништили - открива Ристић за "Новости". - Не штеде паре, а људи им продају јер не разумеју значај грађе, или потомке просто није брига за судбину њихових предака. Крајњи циљ им је ревизија историје јер, ако нема доказа, нема ни злочина. Ту акцију прате најразличитији пројекти, псеудонаучне књиге, подкасти...

FOTO: В.Ц.С.

Ловци на "историјско благо" неретко дижу цене докумената, писама, логорских униформи и трака, делова оружја, па се ова сведочанства на тржишту продају за неколико десетина до неколико десетина хиљада евра. Цена грађе константно скаче с временским одмаком, а нарочито од краја осамдесетих и распада СФРЈ. Вредна документација појављује се и на бувљацима - на београдском централном бувљаку, Каленић пијаци, али и младеновачком бувљаку.

FOTO: В.Ц.С.

У поседу Музеја однедавно су два послужавника за кафу, са потписима и инсигнијама поглавника Анте Павелића и Еугена Дида Кватерника, у чијој је надлежности био рад свих усташких логора. Били су то својевремено репрезентативни поклони за њихове госте.

- За њих нам је тражено 4.500 евра, али смо их на крају добили као поклон, јер смо од тог колекционара откупили доста вредне грађе - каже Ристић.

Фото Архива Новости

Највреднији откупљен експонат засад јесу документа у вези са комеморацијом стрељаних грађана и ђака у Крагујевцу, које је одржала краљевска Влада у Лондону 1942. Помен је прво одржан 22. октобра 1942. године, у грчком православном храму, у Лондону, а присуствовали су краљ Петар, премијер Слободан Јовановић са члановима Владе и многобројне званице. Прва званична државна комеморација "ђацима виших разреда крагујевачке гимназије и мученицима свесавезничке омладине" одржана је 25. новембра 1942, у лондонском хотелу "Хајд парк", и такође су присуствовали краљ, чланови Владе и британски гости.

Многи грађани, посебно они у годинама, Музеју поклањају фотографије и преписку и такве сцене су нарочито дирљиве.

- Недавно нам је старији Београђанин поклонио документацију о мајци и оцу - објашњава Ристић. - Мајка је два пута бежала из Јасеновца и хватана, па ипак преживела. Отац је био у нацистичком логору, у Француској, и такође преживео. Господин је рекао да његове потомке та грађа, нажалост, не занима. Дирљива је прича и једне докторке из Старе Пазове, избеглице из Хрватске, чија тетка је убијена у Јасеновцу. Пуних 28 година је трагала за њеном једином сликом и када ју је нашла, урадила је копију групног портрета, обележила тетку, позади написала све податке о њој и поклонила нам.

Ристић истиче и да се ради експертиза сваког поклона, па уколико није од значаја за националну културу, прослеђује се локалним институцијама.

- Само они појединци и друштва који су утемељени у знању могу успешно да се одупру кривотворењу прошлости. Зато Музеј посебну пажњу посвећује прикупљању аутентичне и историјски драгоцене грађе, која сведочи о бројним ратним и злочинима против човечности над припадницима српског народа у Другом светском рату, пре свега о геноциду над Србима на подручју НДХ - закључује Ристић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације